Baby friendly program ili bebe u boksu – prednosti i mane

Večito ptanje i rasprava na forumima i mestima gde mame ćaskaju je da li je baby friendly program dobar ili je bolje kada je klasično odeljenje gde su bebe u boksu a mame same u sobi. Odgovor na ovo pitanje nikada neće biti do kraja definisano jer su mame imale razna iskustva i zavisi mnogo i od same bebe i njenih potreba i od mame i njenog karaktera.

Sticajem okolnosti ja sam dobila iskustvo i jednog i drugog programa, jer sam Andreja rodila u Gradskoj bolnici gde je na snazi baby friendly a blizance Davida i Lenku u Višegradskoj gde je odeljenje gde su bebe u boksu. Blizanci su bili na intenzivnoj nezi jer sam se porodila u 35 nedelji trudnoće i nisu mi donošeni na podoj ali gledajući druge mame na odeljenju i njihov kontakt i stvaranje bliskosti sa bebama mogla sam odlično da vidim na koji način funkcioniše klasično odeljenje.

Prvo bih želela da napravim osvrt na moj boravak u bolnici sa Andrejem. Kao što sam već napomenula porodila sam se u Gradskoj bolnici i tamo su mame posle porođaja sa svojim bebama u sobi. Porodila sam se uveče kasno tako da sam sišla na odeljenje noću i naravno tu noć sam ostavljena da se odmorim i naspavam, sa mnom u sobi je bila još jedna mama i njena beba je uveliko spavala kada sam ja došla. Ujutru me je sestra odmah naterala da ustanem i odem da se istuširam uz njenu pomoć a kada sam se sredila i osvežila, Andreja su doneli u krevetić koji je stajao pored mene. Moja prva reakcija na njega je bila kao da gledam u lutku koja se mrda sa pitanjem šta ja sada da radim sa njim, verovatno prvo pitanje koja svaka žena koja prvi put postaje majka sebi  postavi. Da napomenem da sam imala izuzetno težak porođaj sa popriličnom epiziotomijom i dosta krvarenja nakon porođaja. Izgubila sam mnogo krvi i krvna slika se srozala na strahovito male vrednosti. Ovo je bitno kao informacija da bi ste stekli utisak kakvo je moje zdrastveno stanje u tom trenutku bilo.

Andrej je donešen nahranjen tako da smo se par sati samo gledali i držali za ruku, dovoljno da se ja presaberem i da se zainteresujem za njega. Veoma brzo nakon toga je došla i sestra koja radi sa bebama, koja mi je na stolu za presvlačenje koji se pritom nalazi u svakoj sobi, pokazala kako se beba presvlači i kako se uvija u pelenu. Pred njom sam ponovila ceo postupak od početka do kraja da bi videla da li sam razumela šta mi je pokazano. Inače, u porodilište se donosi jedno pakovanje pelena, kremica za bebu i vlažne maramice. To stoji na stolu za presvlačenje koji se nalazi kod vas u sobi i niko ne dira, to je isključivo vaše i vi raspolažete sa time što ste doneli. Cimerka je imala svoj deo, ja svoj. Ispod toga se nalazio odeljak gde su stajale čiste benkice i zekice da svoju bebu presvučete ukoliko se isprljala. Ako nestane ili trenutno nema, pored sestrinske sobe se nalazi orman sa čistim benkicama koje možete uzeti.

Taj prvi dan mleka još uvek nisam imala što je i logično tako da je Andrej svaki put kada je vreme obroka odnošen da bi dobio dohranu i potom vraćan u krevetić pored mene, naravno pre toga me je sestra pitala da li sam nahranila bebu ili da li da da dohranu. Isti taj dan su moji roditelji i suprug došli u posetu da bi videli Andreja kojeg je sestra uzela i nosila a ja sam hodala pored nje (suprug je prisustvovao porođaju i ovo je bilo njihovo drugo viđanje). Kada je vreme posete bebu uzimaju i stavljaju u boks da bi vi mogli da se vidite sa svojim bližnjima jer su se posete odvijale u posebnoj prostoriji koja je van sobe, dakle u sobu niko ne sme da ulazi sem vas, bebe i medicinskog osoblja. U svako doba dana kada nije vreme posete moglo je da vam se donese sve što vidite da vam zatreba tako što vam sestra na odeljenju dostavi kesu sa stvarima. Nije ništa bilo zabranjeno, pa su tako mame mogle da uzimaju adekvatne lekove za bol koji vam oni preporuče,  pumpice za mleko kao i silikonske bradavice.

Laktaciona sestra je drugi dan došla da mi proveri grudi i rekla da bih mogla da probam da dojim Andreja. Pošto sam ja ležala jer mi velika rana nije dozvoljavala sedenje, sestra mi je pokazala kako da uzimam Andreja iz kreveca u tom položaju i ona mi ga je prvi put stavila na grudi i pokazala na koji način da bebi pridržavam glavu i kako da beba zahvati bradavicu pravilno. Moj problem tada su bile uvučene bradavice tako da nije bilo šanse da Andrej uopšte povuče bilo šta. Ceo taj dan sam pokušavala bezuspešno dok me je laktaciona sestra ubeđivala da će on u nekom momentu povući. Naravno, svaki put kada ja nisam uspevala da ga podojim on je odnošen da bi dobio mleko koje oni pripremaju, dakle on nije ni jednog momenta ostao gladan, ali ni ja nisam dobijala adekvatan savet šta da radim. Grudi su krenule da se pune sa mlekom i da bole a nisam mogla ništa da uradim. Zahvaljujući drugoj laktacionoj sestri koja je prepoznala moj problem, samo je rekla da mi neko donese silikonske bradavice. Suprug ih je kupio, sterilisao i doneo u roku od sat vremena a moj Andrej po prvi put zadovoljno povlači moje mleko. Verujem da možete da predpostavite koliko sam bila u tom trenutku srećna.

Većina analiza koje su trebale da se obave bebi dok je u porodilištu obavljane su pred mamom u sobi, tako što specijalista dođe sa opremom i pred vama uz priču šta radi obavlja pregled. Takođe mi je pokazano i na koji način da negujem pupak dok ne otpadne pupčanik. Videla sam kako se vrši pregled sluha, kako se uzima otisak stopala i kako se uzima krv iz pete, kao i provera fizijoterapeuta. Ostale analize su zahtevale da se beba odnese u boks i tamo obavi sve što je potrebno. Kada je vizita ujutru, tu je doktor koji je zadužen za vas i pedijatar koji je zadužen za pregled bebe.

Kući smo izašli treći dan spremni za avanturu. S obzirom da sam sa Andrejem od prvog dana i da sam svaki dan nešto naučila vezano za negu i dojenje, iz porodilišta sam izašla spremna na sve što me čeka kod kuće, bez panike, bez straha, znala sam da ja to mogu.

Moj drugi porođaj je bio u Višegradskoj jer sam ležala dva i po meseca na održavanju trudnoće usled kontrakcija u 25 nedelji. Kada sam se porodila odveli su me na odeljenje gde mame leže same, tj. bez svojih beba. U sobi sa mnom je bila mama koja je prvorotka i koja nije mogla da ustane jer je imala težak porođaj. Niko nije došao da joj pomogne da se istušira i sredi, morala je nekako to sama rizikujući da negde usput do kupatila padne, pošto to prvo ustajanje posle porođaja je teško pogotovo ako je velika epiziotomija.

Bebe su donošene na podoj u određeno vreme i to u 9 ujutru, zatim u 13h, 16h i oko 18h. Bebe ostaju sa mama oko 20 minuta sem kada se donesu oko 18h, tada budu oko sat vremena u sobi. Noću se ne donose na podoj, hrane se u boksu sa dohranom. Za prve podoje, 20 minuta je sasvim dovoljno da se beba nahrani, međutim veoma često,  bebe se donošene uspavane ili već site. Dešavalo se da uopšte ne podojite svoju bebu ili taman se razbudi i krene da sisa, sestra dođe da je uzme. Vama mleko nadolazi, grudi se pune a nema ko da ih isprazni. Laktaciona sestra samo dođe i kaže da morate ručno da izvlačite na svaka tri sata. Bila je i jedna sestra koja vam priđe, kaže nešto su stilu gotovi ste, dobijate temperaturu večeras, mastitis i izađe. Kasnije sam se smejala sa mamama koliko je svima isto pričala, prosto je žena išla po odeljenju i plašila porodilje. Kada je moja cimerka zatražila da joj donesu bebu i u 11 uveče jer ima mnogo mleka u grudima, odbijena je bez dalje rasprave. U toku noći su mame odlazile do laktacione sestre da im pomognu oko grudi jer su se punile preko noći i stvarale problem. Sve u svemu, opšti haos sa grudima na odeljenju, jedna sestra kaže masirajte grudi, druga ko vam je to rekao treba ručno da izmlazavate, treća vi nikada nećete dojiti i td.

Na odeljenju gde bebe nisu sa vama nego u boksu možete siti da se naspavate i odmorite i pripremite za ono što vas čeka posle. Mame su slobodno odlazile van odeljenja, silazile u prizemlje da popiju kafu ili da kupe nešto u prodavnici. Mamu koja se porodi taj dan suprug može odmah da poseti van termina regularne posete. Može da uđe kod vas u sobu i tada vam donese još nešto što ste možda zaboravili da ponesete kada ste krenuli u porodilište. Poseta za bebu je od 12h do 13h, tako da tada možete sa svojim suprugom da dođete, sestra je donosi do vrata boksa i pokazuje vam bebu. Bebe koje su na intenzivnoj i poluintenzivnoj viđate tako što obučete mantile, obujete kaljače na noge i stavite masku na usta. Tako spremni ulazite na odeljenje i idete do bebinom krevetića ili inkubatora, zavisi gde se nalazi. Za bebu se takođe donose pelene, krema i vlažne maramice, to predajete sestri i ona odnosi u boks gde su bebe.

I ovog puta sam otišla kući treći dan od porođaja ali ovaj put bez beba jer su ostale na intenzivnoj nezi. Dok smo mi mame koje taj dan izlazimo, čekale otpusne liste i ostale formalnosti pričale smo o bebama. Shvatila sam da ni jedna mama koja je provorotka ne zna kako će sa bebom kući, ne zna kako da neguje pupak, ne zna da presvuče bebu i ne zna kako će da doji bebu i šta sa njom da radi kada se zaplače ili probudi van termina dojenja. Još gomilu pitanja se tu nametalo a odgovore nisu dobile na odeljenju niti su ikad videle svoje bebe u drugom stanju sem u onom kada su im donošene na podoj.

Znate ono pitanje što sam ja postavila sebi kada su Andreja stavili pored mene dan posle porođaja? Ove mame su to pitanje imale i posle tri dana od porođaja, imale su ga dok su odlazile sa svojim bebama kući.  Moje iskustvo je takvo da glasam za baby friendly program uvek, bez obzira na okolnosti. Ali, kao što sam već rekla na samom početku ovog teksta to dosta zavisi od mame i njenog ritma života i navika koje ima. Laktacione sestre su se svuda pokazale da mogu biti od pomoći a i ne mora da znači, mada i tu dajem veću prednost baby friendly programu.

Prednosti baby friendly programa:

• Rano ostvarivanje veze između bebe i mame
• Rani početak dojenja i uspostavljanja laktacije, dojenje na zahtev
• Ohrabruje se instinktivna potreba bebe za sisanjem
• Ceni se majčino mleko, ono je na prvom mestu pa tek onda dohrana
• Osnaživanje maminog samopouzdanja, njene uloge kao majke i vera da ona može da doji.

Mane baby friendly programa:

• Ako volite da spavate i niste ranoranioc baby friendly program nije za vas
• Ukoliko se plašite da će beba non stop plakati baby friendly program nije za vas
• Ako u startu odlučite da ne želite da dojite baby friendly program nije za vas
• Ako imate nizak prag bola i zbog toga mislite da nećete moći odmah da ustajete posle porođaja, baby friendly program nije za vas

Prednosti odeljenja gde su bebe u boksu:

• Mama se naspava i odmori
• Nemate brigu oko toga da li je beba sita ili gladna, znate da je uvek sita jer ih hrane u boksu
• Nega bebe je prepuštena osoblju koje je obučeno za to tako da ste sigurnida se onjoj dobro staraju
• Beba se non stop prati tako da ni jedna promena u prvim danima neće promaći stručnom osoblju

Mane odeljenja gde su bebe u boksu:

• Sporije uspostavljanje veze između mame i bebe
• Teže uspostavljanje laktacije
• Dojenje po striktnoj satnici, nedovoljan broj nošenja bebe na podoj majci
• Ne pripremljenost majke na negu bebe
• Majčino mleko i važnost dojenja je na drugom mestu

I jedan i drugi program, kao što vidite imaju svoje prednosti i mane, na vama je da dolučite šta vam više odgovara. Bez obzira na to šta na kraju odlučite, nemojte dosputiti da vaš strah od nove uloge u vašem životu prevlada instinkt koje prirodno nosite u sebi da je svaka žena stvorena da bude dobra majka svome detetu. Slušajte svoju bebu, pričajte sa njom, mazite se i sve će kada dođete kući, doći na svoje mesto 🙂

Komentari

comments