Dolazi jesen i to se oseća u vazduhu ali mi ne odustajemo i koristimo svaki lep dan da odemo u prirodu i još malo uživamo u zelenilu dok lišće i trava ne promene boju 🙂
Fruška Gora je blizu Beograda i ima dosta mestašca gde možete provesti dan, a mi smo sada otišli u podnožje Fruške Gore i to u mesto koje se zove Manđelos. U tom mesu se nalazi vila Davidović koju želimo da vam ovaj put predstavimo.
Ne znam da li sam spominjala u prethodnim vlogovima/blogovima da kad idemo na dnevni izlet koji nije daleko od kuće uvek natempiramo da to bude u neko slično vreme kada je vreme za dnevno spavanje. Dok oni spavaju mi vozimo i tako deca stignu odmorna za igru 🙂
Put do vile upšte nije kompikovan skoro ceo put idete autoputem za Zagreb i od skretanja sa autoputa do vile vas čeka još nekih 10-ak km, ukupno od Beograda do njih je 80-ak km. Prvo što smo primetili da je vila smeštena na području koje izuzetno tiho i da je obuhvata veliku površinu što je sa decom, složićete se, prednost jer možete u prostoru koje je ograđeno da ih pustite da se sami igraju bez da razmišljate gde su i da li će izaći negde gde ne treba. Došli smo pravo na ručak koji je u vidu švedskog stola i traje u periodu od 13h do 16h. Kao i u nekim drugim domaćinstvima koje smo obišli služi se hrana koju domaćini taj dan odaberu da spremaju, međutim imate više opcija i sigurno ćete nači nešto što odgovara vašem načinu ishrane. Za dezert je bila domaća štrudla od višanja i oraha koju smo uzimali više puta jer je bila odlična. Ručak za odrasle kosta 1200 dinara a za decu od 4 godine pa na više je 600 dinara.
Domačini su inače po profesiji slikari pa se tako u delu za ručavanje mogu videti slike a ovo je njihova prva godina da im na ovom mestu dolaze gosti i da se bave turizmom na ovaj način, do ove godine su im dolazili samo prijatelji. Naravno parking je obezbeđen za goste a odmah ispod parkinga se nalazi teren za odbojku i dečije igralište za koje su nam rekli da će još unaprediti tako da bude više zanimacije za decu. Andrej, David i Lenka su se najviše igrali sa loptom a kamenčići koji se nalaze u jednom delu kuće su bili poseban doživljaj. Da li ih je to podsetilo na more sa kojeg smo se nedavno vratili jer su se i tamo igrali sa kamenjem ili prosto vole kamenčiće, ne znam, ali jedan dobra period vremena su proveli sedeći tu i igrajući se sa kamenčićima. Na kraju se kamenje pretvorilo u kokice pa smo morali svi da se poslužimo sa delikatesom koji su spremili.
Interesantnan deo imanja čini i drvena staza koja je izdignuta malo od tla i podseća na prugu po kojoj idu vozovi jer je tako vijugava i ide između drveća. Nije mi bilo jasno zašto je tako malo samo izdignuta od zemlje ali kada stanete nogom na tlo osećaj ispod je kao da vam noga tone, to područje je močvarno i voda je okolo tako da su neki delovi natopljeni vodom iako deluje na prvi pogled suvo. na jednom delu ima i mali dok na kojem možete da sedite i prosto gledate u zelenilo. Vlasnici kažu da nje retko da dodju organizacije koje se bave jogom i baš na tom delu izvode svoje vežbe. Naravno i tamo ima mini “plaža” sa kamenčićima pa smo bacali kamenčiće u vodu. Leka je primetila jednu stolicu na samoj plaži i tu je sela nije htela da ode odatle.
Imaju svoje voće i sokove koje su deca pili su domaća i odlični su i ukusni. Sve u svemu jedno lep dan smo proveli kod njih i opustili se. Iskoristie još malo toplih i sunčanih vikenda i posetite ih 🙂
