Druženje sa prolećem
Proleće je stiglo pre par nedelja ali nikako nismo imali vremena da odemo malo u prirodu i uživamo u svemu što cveta, leti i raste oko nas. Andrej ima dve godine i mislim da je idealno vreme da krene da se upoznaje sa svetom biljaka i životinja. Spadam u osobe koje vole prirodu i koje jedva čekaju prve zrake Sunca da ne budu u kući pa je sasvim logično da to isto želim da prenesem i na svoje dete.
U ovo doba kada deca neminovno odrastaju u tehnološkoj eri bitno mi je da od najranijeg doba pokušam da razvijem kod Andreja potrebu za aktivnostima koja se dešavaju napolju. Deci je potreban svež vazduh i trošenje energije napolju. Igrajući se otkrivaju svet oko sebe i povezuju se sa njim. Naravno da ne mora svaki izlazak u prirodu da se pretvori u učenje, nekad je prosto gledanje u leptira i uživanje u njegovim bojama bolje nego čitanje o tome i lekcija o leptirima. Porodice koje nađu način da provode vreme napolju ne samo da regenerišu svoje telo i um nego i stvaraju veze između sebe na zdrav način.
Vikend koji je iza nas je bio odličan da ga iskoristimo za duge šetnje pa smo se tako odmah posle jutarnjih aktivnosti uputili napolje. Branje cveća je ovaj put bila naša aktivnost. Prvo je kao i svako dete uhvatio odmah sa sam cvet ali smo mu pokazali da bere za stabljiku, oduševljenje kada je video da može i tako je bilo skroz smešno.
Duvanje u maslacak je bilo posebno zabavno 🙂
U nekom momentu je video pčele koje su bile u većem broju oko cveća pa je zastao i okrenuo se prema nama da nam pokaže šta je video. Ispričali smo mu šta se tu zapravo dešava tako da on sad skroz ponosan kada ga pitate ko pravi med, odgovara: “Pčelice”.
A ovo je sve što smo skupili tog prepodneva
Priroda nam nudi toliko mnogo aktivnosti da je samo pitanje ideje i želje. Skupljanje kamenčića i bojenje istih, otkrivanje lišća i oblika, pravljenje malih zamaka od pruća i kamenja, herbarijum, narukvice od cveća i venčići i mnogo šta još su aktivnosti koje možete početi i sa ovako malom decom. Kada porastu onda dolazi i kampovanje i kao što sam ja nekada volela kao devojčica odlazak na neko mirno i mračno mesto i gledanje u nebo, zvezde i sazvežđa, doduše ja to volim i sada.
Prvo leto, kada se Andrej rodio, sa svega pet meseci smo ga nosili u kengur nosiljci na planinu Rtanj jer smo to leto odlučili da umesto na more obilazimo prirodne lepote naše zemlje, tako da za prirodu stvarno nikad nije rano a ni kasno. Lepo vreme nam tek predstoji, sigurna sam da će te ga maksimalno iskoristiti sa svojim mališanima 🙂
Volite li vi prirodu? Kako ste vi iskoristili ovaj lep vikend za nama? Volela bih i vas da čujem
Komentari
comments