Ne post0ji neki poseban trenutak kada vaše dete treba da pređe u veliki krevet, to mnogo zavisi od vaših mogućnosti, detetovih navika, trenutka i td. Nosim se mišlju da svaki roditelj oseti u sebi kada je taj trenutak došao, jednostavno po detetu se vidi kada je spremno. Mi, iako smo imali uslova za Andrejev prelazak u sobu i pre nevršene druge godine, nismo to uradili jer je prvo bio period jaslica pa period silnih prehlada i tako nekako stigosmo do ovog leta i moje druge trudnoće kada se sve fino poklopilo da se prelazak uspešno obavi.
Andrej spada u decu koja su poprilično razumna i ako mu do detalja, više puta, logično objasnite zašto je nešto tako kako jeste, on to prihvati sasvim normalno. Upravo zbog toga, sam rešila na tu kartu da igram i ovaj put, uz male dodatke. Za vas mame i tate, koji ste trenutno u fazi pripremanja sobice za mališana i prelaska u veliki krevet, pripremila sam par saveta i načina kako da to uradite i kako je to kod nas izgledalo.
Počnite sa pričom na vreme
Iako vam se čini da je rano za priču o velikom krevetu i spavanju u njemu, mesecima pre nego što se desi, nije. Naša priča je počela dobra dva meseca unapred. U početku, s vremena na vreme je spominjano gde će biti njegova soba. Kad god bi Andrej ušao u tu prostoriju rečeno mu je da će to biti njegova soba i da će tu biti veliki krevet na kome spavaju velika deca. Naravno kad god smo to pričali uvek smo naglašavali tu reč “veliki” i izgovarali je kao nešto fantastično. To radite uvek sa osmehom, mirno, šalite se. Andrej nas je naravno u početku gledao čudno i nije mu bilo jasno šta ovi matorci mašu rukama i šta je tu veeeeeeliko, ali posle nekog vremena smo mogli i njega da vidimo da nas imitira i ponavlja isto. Takođe dok pričate o velikom krevetu, ubacujte i priču o krevetcu i kako je to za bebe, kako tu ne spavaju velika deca.
Biranje kreveta
Ako možete. vodite dete sa sobom kada krenete u kupovinu kreveta. Možda ono neće svesno izabrati ništa od ponuđenog ali to je idealna prilika da mu tada objasnite gde idete, šta kupujete i da mu ispričate neku fantastičnu priču o velikom krevetu i koliko je to lepo kada se spava u njemu. Mi smo Andrejev krevet čekali mesec dana, jer je pravljen po meri, tako da smo imali dosta vremena da ga svaki dan spomenemo, da mu svaki dan kažemo da mu krevet ima volan , točkove i koje je boje i da ga pitamo da li bi voleo da spava u takvom krevetu.
Mali radnik
Sve poslove koje obavljate oko dečije sobe, govorite detetu i pokažite. Neka bude uključeno u svaku sitnicu koju menjate. Nemojte da se to svede samo na priču “evo vidi” nego karikirajte, dajte važnost svemu, neka dete poželi da provodi vreme tu, neka se oseti važnim i bitnim što se tu nešto dešava za njega i da je sve to samo njegovo. Uključite ga u sve radove u koje je bezbedno da učestvuje. Kobajagi, neka i ono uzme nešto da majstoriše, kucka, pomera. Kada sam mu oslikavala drvo na jednom zidu, on je znao da je mama to uradila sam za njega da mu bude lepo u sobi i stalno sam ga pitala da li mu se sviđa. Kada je pod sređivan takođe je bio jednim delom tu, pa kada je završeno, gazili smo po sobi da ga isprobamo. Kada je stavljena zavesa, ušao je jednom prilikom i rekao: “Ovde je mnogo lepo”.
Ostavite prostora za odluku
Nekoj deci je potrebno i pored svega, da se malo naviknu na samu sobu i raspored u njoj pre nego što uopšte odluče da provode više vremena tu. Ako je vaše dete takvo, ne morate odmah prvi dan krenuti sa prebacivanjem, neka se par dana malo igra tu sa vama, neka oseti sigurnost a vi zato vreme pričajte onu istu priču koju pričate mesecima. Stalno pitajte da li hoće tu da spava, pratite detetovu reakciju.
Došao je i taj dan
Kada god dođe taj trenutak da dete prespava prvu noć u velikom krevetu, jako je bitno da oko toga ne stvarate apsolutno nikakvu dramu ni paniku, pripremite sebe da možda nećete spavati par noći kako treba. Ritual kupanja i pripreme za spavanje ostavite apsolutno isti, ništa ne menjajte. Taj dan pokušajte dete malo više da umorite nego obično. Kada dete stavite, kažite da ste tu, poželite laku noć i izađite iz sobe. Ako vas dete doziva, uđite, ponovite postupak, budite mirni i staloženi.
Kod nas je to išlo ovako, krevet stigao, komoda je stigla i njegova soba je bilo tip top spremna. Isti taj dan je sa svojim tatom prebacio svoje igračke iz velike sobe u njegovu sobu. Uveče kupanje, isti rituali, isto vreme, pitanje da li želi da spava u svojoj sobi u velikom krevetu, odgovor je bio “Da”. Odlazimo tamo na oblačenje i stavljen je u krevet. Kada smo ga pitali da li želi u krevetac, dobili smo odgovor: “Neee, to je za bebe” :). Ne znam da li smo sve uradili kako treba ili prosto imamo sreće ali Andrej od prve noći spava bez problema u svom velikom krevetu.
Dodatni savet
Pošto sada dete ima tu slobodu da izađe iz kreveta i dođe do vas, jako je bitno da u tim situacijama, kao i u svakoj drugoj gde negoduje ostanete mirni i vratite ga u krevet. Makar to ponovili i 100 puta, poenta je ne odustati. Deca se brzo privikavaju ako znaju da ne postoji drugi izbor na raspolaganju.
Ako se kojim slučajem bojite da nećete čuti noću kada se budi, tu su bebi alarmi koji vam to olakšavaju.
Predpostavljam da sigurno ima neka mama među vama koja će se osećati tužno što dete više ne spava u krevetcu, što tako brzo odrasta, ali gledajte to sa druge strane. Stvorićete neke nove divne rituale koje vas povezuju. Sada možete da legnete pored deteta u krevet i da se mazite, da čitate priče, da vodite neke vaše razgovore. Ako se probudi noću nećete više morati da podižete dete iz krevetca i tako ga skroz rasanite, možete samo da ga zagrlite čvrsto i uživate zajedno u tom momentu.
Deca brzo odrastaju ali svaka godina sa njima donosi nešto novo i čudnovato, uživajte u svakom momentu 🙂