Jednostavni načini da vaše dete nauči da bude ljubazno

U vremenu u kome živimo punom brzine, veoma često zaboravimo da se smejemo, zaboravimo koliko je nekad osmeh, jedna lepa reč i dodir bitna i snažna. Kada na kraju dana sednete i razmislite o tome šta vam je učinilo dan lepim, sigurno ćete se setiti nečijeg osmeha ili nečije lepe reči upućene vama.

Kao roditelji često zaboravljamo i da svoju decu učimo tim stvarima, nerazmišljamo o tome i mislimo da te stvari dolaze spontano, da se ne uče. Lista stvari koje bih volela da moj sin Andrej usvoji kao mali pre nego što “krene u svet” je velika pogotovo što smo svi svesni da naša deca tj. nove generacije veoma lako gube moralne vrednosti i bombardovana su sa svih strana društvom sa manjkom kulture. Ljubaznost je jedna od onih karakteristika koja, može se reći, isijava iz jedne osobe, vidite je u očima, čujete u glasu.

Andrej kao dvogodišnjak  je počeo da shvata da je on ličnost za sebe, odgovorna za svoje postupke. Ovo je savršeno vreme za učenje tj. demonstriranje one svakodnevne ljubaznosti koja nas okružuje u nadi da će se razviti u pažljivog i ljubaznog dečaka a kasnije i odraslog muškarca. U poslednje vreme sam namerno počela da mu pokazujem tj. obraćam pažnju na neke trenutke dok smo zajedno. Nebitno je da li je to u momentu igre ili kada smo kod nekoga u gostima.

Upravo sada Andrej upija sve što radimo i kažemo i njegov mali mozak se ponaša kao sunđer. Nekada toliko dobro izmitira reči moje ili svog tate da izgleda potpuno isto, kao da pokazuje da želi da bude kao mi. Toliko je smešan tada! Uvek imajte na umu, vi ste uzor vašem detetu u svemu što ono sada vidi i čuje. Kako vi radite, tako će i ono da radi i da oponaša. Ovo su neke od jednostavnih načina kako možete pomoći vašem detetu da ispolji i da se nauči ljubaznosti.

Maniri

Uvek podsetite vaše dete da kaže one čuvene reči “Izvoli” i “Hvala”, čak i pre nego što stvarno mogu da izgovore te reči kako treba. Samo slušanje tih reči se polako urezuje u njihove glavice. Ono što vi možete da uradite kao uzor je da zahvalite npr. svom suprugu što vam je skuvao kafu ili nešto dodao. Pitajte vašeg mališana dok npr. užina da li bi vam dao parčence jabuke da probate i ako vam da zahvalite se. Naučite ga da kada odlazi od gostiju kaže “Doviđenja”. Igra koju možete da se igrate u kući je  pretvaranje da šetate gradom i onda ulazite u jednu sobu (gde sedi neko od ukućana) i kažete “Dobar dan” “Dobro veče” “Zdravo”, bilo koja reč koja mislite da je vašem detetu u tom trenutku zanimljiva. Andrej je skoro naučio da kaže “Dobro veče” i toliko mu je to zabavno da se smeje svaki put glasno kada je izgovori.

Nežnost

Kod nas u kući je sasvim normalno da Andrej vidi da se mama i tata zagrle, poljube, drže za ruke. Veoma često, kada nas vidi da se zagrlimo, nasmeje se i kaže: “Svi, svi” i onda se baci u zagrljaj kod nas. Naučite vaše dete da pazi na svoju omiljenu igračku, da nauči da je mazi, poljubi ili kada igračka padne da “zaleči” povređeno mesto ( može da npr. izmasira ruku medi ili da stavi flaster). Naučite ga da pomazi nežno životinju. Vi koji imate ljubimca sigurno da to već znate, za vas koji nemate ili ste mišljenja da ljubimcima nije mesto pored vašeg deteta, naučite ih da se ne plaše kuce ni mace.

Deljenje

Kao što sam spomenula u gornjem delu teksta, zamolite vaše dete da podeli sa vama nešto što užina ili sedite svi za sto, stavite jednu činiju na sredinu i delite, po principu “jedna tebi, jedan meni”. Andrej je u fazi “To je moje” i neće da mi da igračku, međutim na ovakvu situaciju možete reagovati rečenicom. “To jeste tvoje ali bi i mama htela malo da se igra, da li bi mi dao/pozajmio da se i ja igram” Skoro uvek na ovakvu ili sličnu rečenicu, da mi igračku bez greške.

Kućni i drugi poslovi

Ništa se apsolutno neće desiti detetu od dve godine ako samo ubacuje prljav veš u mašinu ili vadi čist iz iste (Andrej je to počeo da radi sa godinu i po dana), kada crtate ili kada naiđete u sobi na neki papir koji treba da se baci, dajte detetu da odnese u đubre, posle jela dajte mu krpu neka briše sto (stvarno ili samo kobajagi, nije bitno). Mi kada idemo kod babe, koja živi blizu nas, do tamo se prošetamo i uvek uberemo neki cvetić koji naravno Andrej predaje i kaže “Izvoli”. Možete smisliti gomilu načina kako da uključite dete u svakodnevne obaveze, da vam nešto doda, da vrati na mesto, da podigne i td.

Ponašanje

Znam da će ovo zvučati kao nešto što se podrazumeva ali ipak, smejte se i to dosta. Kada sa njima pričate pokušajte uvek da to radite ljubazno, kada situacija dozvoljava, pričajte sa njima sa dozom poštovanja, to što su mali ne znači da ne zaslužuju sa naše strane da im se lepo obratimo i da im nešto objasnimo na način koji će moći da razumeju i prihvate kao takvo.

Ovakvo ponašanje će se brzo iz vaše kuće preneti i na drugare u parku i na ostale bližnje i postaće deo svakodnevnog ponašanja vašeg deteta. Nisam do sad srela ni jednu osobu koja na Andrejevo “Izvoli” ili “Doviđenja” se nije nasmejalo i reagovalo u potpunosti pozitivno. A činjenica da se ljudi iznenade i ostanu zatečeni kada im tako malo dete pokaže ljubaznost vam može reći i pokazati koliko je bitno da učimo našu decu lepom ponašanju.

Podelite sa nama na koji način vi pokazujete ljubaznost prema detetu i situacije kada je vaše dete ispoljava 🙂

Komentari

comments