Roditeljstvo je samo po sebi veliki izazov a pogotovo kada odgajate blizance. Sigurna sam da ni jedna mama i nijedan tata nisu u suštini spremni za rolerkoster koji donose blizanci. Zbunjenost kompletnom situacijom u koju ste upali počinje u trudnoći koja vremenom eksponencijalno raste. Okolina će pokušati da razume stanje u kojoj se nalazite ali samo vi stvarno imate uvid u sve.
Često sam, u prvoj godini života Davida i Lenka čula rečenicu:” Ne znam kako uspevaš sve” i stvarno sam se u tom periodu i ja ponekad zapitala kako bilo šta radim budna stojeći na sopstvenim nogama. Sticajem okolnosti David i Lenka su pili moje mleko i adaptirano kasnije iz flašice. Cela procedura hranjenja je svaki put do detalja planirana. Noću kada su se budili da jedu suprug i ja ustajemo, mleko se greje, hranimo ih trudeći se da ne zaspimo, spuštamo ih u krevetac nazad, ja uzimam pumpicu da izvučem mleko, podelim svakome u flašicu, stavim u frižider, perem pumpicu da bude spremna za naredni put, ležem u krevet i dok sve to završim imam otprilike 45 minuta spavanja do sledećeg ponavljanja postupka. Malo je reći da se dešavalo da nekada ne mogu zaspati jer mi mozak nikada do kraja nije bio u off režimu. Danju je postupak bio manje više isti ali sam ih naučila od početka da uz potporu za flašice piju mleko, tako da sam mogla sama da ih hranim jer drugačije nije moglo.
Kada imate blizance momenat da vam bude žao da beba plače pa je brže bolje smirujete ne postoji. Ako ste sami sa njima, dok se spremi mleko ili dok jedno presvučete, desiće se mnogo puta da druga beba plače i sa tim se prosto vremenom pomirite. Uz blizance se naučite da neke stvari moraju biti takve i da mesta za kontrolu svega ne postoji. Jedina kontrola koju sam uspela da održim kao i sa starijim sinom jeste da im nametnem apsolutno isti ritam spavanja i hranjenja. Ako bebe ne jedu i ne spavaju u isto vreme to je apsolutna propast po vas. Nemanje istog ritma znači nemanje života, bukvalno, zato je mamama blizanaca jako bitno da rutina bude ista za obe bebe. To ponekada znači malo više veštine ali se na duže staze isplati. Prva hranjenja sa kašikom su delovala kao ludi naučnik u laboratoriji ali posle nekog vremena postali smo uigran tim gde svi igrači znaju šta treba da rade. Kasnija hranjenja gde su učili da koriste kašiku takođe su priča za sebe, zamislite taj haos 🙂
Roditelji blizanaca moraju da se nauče dodatnom strpljenju jer ćete se nalaziti u situacijama koja se ne dešavaju kada imate jednu bebu. Od momenta kada deca stignu kući vi postajete atrakcija u svojoj familiji, pogotovo je kod mene to slučaj jer smo mi prvi u tome da se dve bebe rode odjednom. Šetnja sa blizancima napolju je kao da ste izašli da prošetate modnom pistom. Svi ih gledaju, postavljaju pitanja koja zadiru u najitminije stvari kao što je na koji način ste dobili blizance. Jednom prilikom sam posle duže šetnje sela da odmorim dok su David i Lenka spavali a gospođa je prišla i počela da me ispituje da li su blizanci, ko je dečak ko devojčica i na kraju je uzela mobilni i uslikala ih. Ljudi kada vide blizance toliko su im interesnantni da ni ne shvataju da su to deca kao i sva druga i da pravila pipanja slikanja važe i za njih. Kada smo kod toga niste ni vi kao mama pošteđeni komentara i pogleda. Uvek sam bila mršava pa i posle porođaja sa bliznacima, tako da kada smo šetali porodično dok su blizanci imali svega dva tri meseca, dobila sam komentar u prolazu od mlade žene da je nemoguće da tako izgledam i da sam se sigurno uvukla u neki steznik. Drugi pak imaju potrebu da šetaju pored vas, ispričaju vam svoju životnu priču, pokažu slike svoje dece ili unučića, i tako hteli ili ne postajete psiholog i terapeut slučajnim prolaznicima, a jedino što ste vi hteli je da mirno prošetate po kraju.
Dok sam sa Andrejem mogla da se igram raznih igara i da ga naučim mnogim stvarima, sa Davidom i Lenkom ne ide tako lako. Taman zadržim pažnju jednog deteta na kocki koja treba da se ubaci u određenu rupu, drugo dođe i uzme nam kutiju, uzme nam sve druge kocke ili hoće baš u tom trenutku da mi se popne na leđa. To ovo prvo vidi pa ostavi kocke jer želi i ono na leđa pa se na kraju posvađaju krenu da se čupaju ili ujedaju i tako završite aktivnost zvanu “naučimo oblike”. Nismo mnogo daleko dogurali jer je kod njih uvek na snazi šta majmun vidi, majmun radi i to se sa ulaskom u nebebeće godine pojačava. Zamislite browser sa 1000 otvorenih tabova, tako izgleda mozak roditelja blizanaca. Uvek morate biti na oprezu jer čim pažnja odluta desiće se neka nezgoda i to ne zato što imate decu lošu po prirodi nego zato što uvek imaju “partnera u zločinu”. Ona priča sa početka da će možda jedna beba plakati dok drugu presvučete e sad u ovom periodu kada su veći gledate da dok se bavite jednim ovo drugo ne ode da uključi šporet ili se popne na neku stolicu sa koje ne može da siđe.
Svaka veća faza odrastanja kao što je skidanje pelena, prelazak u veliki krevet kod blizanaca iziskuje duži period privikavanja i iziskuje neverovatno veliki napor i strpljenje roditelja. Mi smo trenutno u fazi skidanja pelena i ako jedno želi da sedi na noši ne znači da i drugo hoće. Dok se pozabavite jednim detetom drugo se šeta golo i već je obavilo sve po parketu pa je rešilo da se malo igra u barici ili da vam prinese svoj dragoceni sadržaj sa sve osmehom pod nos.
David i Lenka su još uvek mali da bi shvatili zašto baš ne može da se ide u nekom pravcu nego tamo gde šetaju mama i tata, pa tako smo se na rođendanu prijatelja koji je bio na otvorenom razleteli svuda. Andrej hoće da se penje po nekim spravama, David je krenuo da ide van ograđenog dela, Lenka je na nekoj ivici i samo što ne padne. Za 4 sata koliko je sve to trajalo uspela sam da popijem jednu čašu soka i pojedem svega par zalogaja i to dok su oni jeli, suprug je takođe tako prošao. Opcija koju imaju drugi roditelji vi sa blizancima nemate. Odagajate u isto vreme dve male osobe i odmor ne postoji, uvek vam je povereno jedno dete na čuvanje pa se vi sad snađite kako znate i umete.
Na stranu svega sa čime se suočavate u odrastanju blizanaca, povezanost koju oni imaju je nešto što će vas oduševljavati stalno. Način na koji nauče da dele i kako brane jedan drugog od ostalih je neverovatna. Ako jedno plače zato što je palo drugo dolazi da ga uteši. Ako se i posvađaju oko igračke na kraju se pomire i vrate jedno drugom igračke. Koliko ih ponese da prave nestašluke toliko puta se udruže i u dobrim stvarima. Zagrljaja i poljubaca dobijam duplo, plus i od Andreja tako da se stalno mazimo. Ringe ringe raja je mnogo zabavnija kada se svi uhvatimo u krug toliko koliko nas ima, kada krene muzika lako nam pođe od ruke da napravimo mini žurku.
Imati blizance je divno. I teško. I haotično. I fantastično. I jako zahtevno. Ali biće vam jako drago što ste baš vi njihova mama 🙂
Podelite sa nama u komentaru kako izgleda vaša priča o odgajanju blizanaca 🙂
Ja san mama blizanaca,ali sam posle 22 meseca od njigovog rođenja dobila još jednu bebu i zamislite sve ovo što je napisala ali plus jedna koja sve hoće i radi kao oni a nemoze ali sve se to izdrži i zaboravi kada ti sto troje dođu i stave svoje ručice oko vrata i ljube, Nas su uvek na ulici zaustavljali i pitali da li su trojke?
Deca su nesto najlepse
Bravoo Ljubičice, ko da sam ga ja pisala, sve faze smo prošli a neke još prolazimo, borba nepreaušna ali najlepša…divni ste roditelji, pozz za naše drugare ??
Hvala Taco, ljubimo vas sve 🙂
Ljubice, bas si lepo sve opisala…ali bukvalno sve isto ja osecam I prozivljavam..a za skidanje pelena si me bas nasmejala,jer smo I mi u toj fazi i isto mi je tako..nisam ni slutila da moze biti tako komplikovano jer sam sve to prolazila i sa starijim sinom i nikako nije isto sa jednom i sa dve bebe..a ta njihova veza bas tako svaki dan me iznenadi iznova…pozdrav za nase drugare
Pozdrav i za vas sve :* 🙂
Sve potvrđujem. Kao da sam ja pisala tekst. Majka sam blizanaca od 22 meseca i sad sam se prisetila situacija iz perioda kad su bili bebe (sa malom decom se svaki dan nešto novo dešava i nauči, pa ono što je bilo prošle godine izgleda kao da je bilo pre sto godina).
Najvažnija stvar je da imaju isti ritam – da u isto vreme jedu i spavaju, jer, kako si rekla, bez toga nema života. Moji su se, na našu sreću, stvarno ponašali kao po satu. Sve u određeno vreme.
Što se tiče atrakcije, i dan danas ne mogu da verujem da blizanci izazivaju toliko pažnje. Svi se okreću, komentarišu, dobaciju, pipaju…. jedna gospođa je ljubazno pitala da se slika sa nama. Ja sam bila u tolikom šoku, da nisam znala kako da odreagujem. Kad je foto session prošao i kad sam došla k sebi, smislila sam šta da kažem ako se ova situacija ponovi. Ali više nije bilo sličnih molbi. Barem ne do sada 🙂
Uživajmo u vremenu koje provodimo sa našom decom, pošto jako brzo prolazi.