Da li dajete vašoj deci da obave neke kućne poslove i zašto ne? U priči sa mamama stičem utisak da veliki broj njih misli da je dete od godinu i nešto dana, koje hoda, malo da npr. stavi prljav veš u mašinu. Da je dete od dve godine malo da počisti za sobom. Zašto mame danjašnice, čast izuzecima, štite svoju decu toliko i čemu strah pustiti dete da nešto uradi samo? Nemogućnost razumevanja detetove ličnosti, linija manjeg otpora ili ona poznata izreka “pustimo decu da budu deca” (šta god to značilo)?
Deci su potrebni zadaci, deci su potrebne odgovornosti naravno u skladu sa godinama. Dozvoljavanje vašem detetu da ima neku datu odgovornost, gradi u njemu samom osećaj ponosa i samopouzdanja. Onaj ponos što su obavili nešto što smo ih zamolili i onaj ponos da su doprineli nečemu, da su deo porodičnog tima. Nema veće sreće detetove kada ga pohvalite i primetite kako je pomogao. Nemojte dozvoliti sebi koliko god imali potrebu, da radite kućne poslove za vaše dete, ako ste roditelj niste sluga, naučite vi njih da rade ono što mogu. Ima jedna izreka koja glasi: “Daj čoveku ribu i hanranio si ga tog dana. Nauči ga da je ulovi i nahranio si ga doživotno”.
Odakle početi, kako da znate koji su poslovi po kući prikladni da ih vaše dete obavi. Mislim da dosta zavisi i od deteta, vi znate vaše dete najbolje pa tako eksperimentišite sa poslovima da vidite za šta je sposobno, možda vas i iznenadi. Poenta je da sve kućne poslove koje zadate detetu ostanu u pozitivnom maniru, neka to budu obični jednostavni zadaci koje će obaviti ili uz vašu pomoć ili skroz sami. Radite sve kroz igru, nemojte biti diktator koji ih tera na bilo šta, stvorićete kontraefekat. Na vama je da vidite šta vaše dete zanima i šta bi moglo da vam pomogne. Naravno deca se ne rađaju znajući šta treba da rade, pokažite im prvo šta se od njih očekuje. Da biste sa uspehom uvodili dete u posliće po kući, imajte par stvari na umu:
Kao što sam već napomenula birajte zadatke koji odgovaraju uzrastu. Neka to budu jednostavni jasni zadaci. Među prvim zadacima za Andreja je bilo naravno da skloni igračke. To je u početku izgledalo tako što je on pored kutije, ja mu dodajem igračku a on je ubacuje. Naravno sada to obavlja skroz sam. Sa godinu i par meseci je imao svoje prvo ubacivanje njegovog veša u mašinu, to mu je je jako zabavno, sada i ubacuje i vadi stvari kada mašina završi, i asistira pri prostiranju.
Kada vaš mališan krene da vam pomogne i prvi put obavlja neki zadatak, budite strpljivi. Prosto se odmaknite i gledajte šta se dešava. Ako je potrebno da se umešate nemojte to raditi po principu “Ne radiš to kako treba” nego “Odlično, bravo, ali hajde da npr. stavimo ove kocke u ovu kutiju jer nam tu već uveliko stoje druge kocke, pa da znamo sledeći put gde se nalaze” Ovo je samo primer, poenta je jasna.
Kada spremate kuću mališan od dve godine je i te kako sposoban da vam pomogne. Dajte mu krpu i neka briše prašinu nekog elementa koji odredite. Ako nešto treba da se baci u kantu za smeće dajte to detetu da uradi, sklanjanje činijica u kuhinji na njihovo mesto takođe. Neka se stvori navika kod deteta da pomaže. Tako se i uči vremenom da svi treba da doprinesu da bi jedno domaćinstvo funkcionisalo.
Ne očekujte da će poslovi koje date detetu da radi biti savršeni i da će svaki put uraditi odmah kada mu se kaže. U takvoj situaciji nemojte pretiti, mahati prstom, grditi, nego pronađite neki dogovor. Ako sada to uradimo, posle imamo vremena za nešto drugo (dodajte sami šta, nešto što je detetu primamljivo i nešto što voli). Radite sve poslove sa osmehom i zajedno, blesavite se zajedno sa svojim detetom. Kupite detetu kecelju i stavite i vi jednu, taj deo imitacije će im biti posebno zanimljiv. Kupite metlicu za njega istu kao i vašu, kupite dve iste krpe, jedna njegova jedna je vaša. Naučite vaše dete i manirima za stolom. Krenite od toga (sa dve godine) da obriše deo stola gde se jelo posle ručka, da obriše svoja usta i ruke sa salvetom kada završi sa jelom. Kasnije kako dete raste možete ga veoma lako naučiti sa koje strane stoji kašika, viljuška i nož.
Ovo je naša opšta lista stvari koje Andrej obavlja počevši od svojih otprilike godinu i pet sest meseci pa do sada sa dve i po godine:
– Sklanjanje igračaka i knjiga na svoje mesto
– Odnošenje prljavih stvari na svoje mesto
– Bacanje đubreta u kantu za đubre
– Ubacivanje veša u mašinu, vađenje veša i asistiranje pri prostiranju
– Odnošenje i donošenje raznih predmeta koje ga zamolite
– Nošenje male kese sa nekom laganom namirnicom iz prodavnice
– Pomaganje oko stavljanja namirnica na deo kase za plaćanje
– Nameštanje kreveta
– Zalivanje cveća i dvorišta
Kada je pravo vreme da dete počne da vam pomaže? Uvek je pravo vreme, ne očekajte da vam “dovoljno” porastu jer tada sigurno neće pomoći i ući ćete u onaj odnos roditelja i deteta koje sigurno ne želite, vi koji ga na nešto terate (jer očekujete da to zna da uradi sa svojim godinama) i dete koje ne želi to da odradi (jer nikad nije pre toga ništa radilo). Veštine koje nauče dok su mali su veštine koje im ostaju za ceo život, zato se potrudite da ih usadite ne vreme.
