Plavi superheroji i roze princeze

Pre neki dan sam pokupila Andreja iz vrtića i odmah je krenuo tužnim glasom da mi priča šta se desilo. Drugari su mu se smejali što je u vrtić doneo igračkicu ponija (My little pony). To je inače ona minijaturna igračkica koja se može svuda kupiti u radnjama i kioscima. Njemu se svideo taj poni i naravno da nisam dovodila u pitanje da li je to za njega ili ne. Sa Lenkom smo se stalno susretali da joj govore da je dečak. Samo zato što nije obučena u skroz roze od glave do pete ljudi su zbog njene male kose i njenog ratobornog stava mislili da je dečak. Imali smo i komentare zašto Lenka nosi plavu majcu i kada ću početi da je oblačim kao devojčicu? David se od svih igračaka koje su dobijene za rođendan igra sa šoljicama i tanjirićima jer eto voli da se igra igre kuvanja, inače on je dete koje kada ja idem da sebi napravim kafu ide sa mnom i zna kompletni postupak pravljenja Nes kafe sa svoje 2 godine.

A ja se pitam iz kog to razloga jedan dečak ne sme da se igra sa ponijem ili sudovima i kako to izgleda obući žensko dete “kao devojčicu” i zašto je to uopšte nekome bitno. Ovo je samo par primera koje sam navela a često čujem komentare “nemoj to da radiš pa ti si devojčica” ili “to nije igračka za tebe, sa tim se ne igraju dečaci”. Devojčica našeg prijatelja nije htela više u školu da nosi majcu sa dinosaurusom na sebi jer su joj drugarice rekla da je to za dečake. U prodavnici sam čula razgovor dvoje mladih roditelja koji su birali za svog sina garderobu da tata samo zato sto je tigrast donji deo pantalona misli da je to za devojčice, jer devojčice nose tigrasto (!!!) pritom je na bodiću tigar i sam odevni predmet jeste bio u delu za dečake, a po meni je totalno univerzalan da nose i dečak i devojčica. Zašto moju devojčicu zovu lepom a moje dečake pametnim kada pričam sa nepoznatim ljudima, zašto ne može obrnuto ili zajedno i za jedne i za druge. Zašto je čudno da mojoj Lenki kažem kada uradi nešto dobro “pametnice moja” ili kada se dečaci obuku lepo da ima kažem “lepo moje”.

Na stranu što je društvo na globalnom nivou zasuto evidentnim podelama između polova na roze i plavo i na super heroje i princeze, pa naravno takve stvari ne zabilaze ni nas, ali ono što mene muči je zašto roditelji sami od sebe podstiču te razlike kod jako male dece kao što je moj Andrej sa svoje 4,5 godina. Ako ste ikada bili na nekom maskenbalu mogli ste da primetite da maske koje su kreativne i odstupaju od klasike je jako malo. Najviše princeza i super heroja je na sceni. Razumno mi je da kod starije dece postoje te faze princeza i super heroja ali zašto malu decu od 3 godine oblačiti kao princezu kad ni ona sama za taj pojam ne zna, iskreno ne znam ni ja šta je to tačno princeza, ta reč kojom se svaka devojčica opisuje. Rafovi za igračke se samo po boji mogu razlikovati, zna se deo za devojčice je ceo u roze boji.

Pišem ovo sve jer bih želela da se deca uče da ih ne određuje garderoba i igračke sa kojima se igraju ko su i šta su. Učite vaše devojčice da umesto da budu princeze i lepe da budu hrabre. Na to ne mislim da svaka devojčica treba da bude policajac ili vatrogasac iako mogu i to da budu ako žele. Devojčice moraju da znaju da njihov ultimativni cilj nije da budu lepe, nose roze i krune i da čekaju da ih neko spasi. Učite vaše dečake da je igračka upravo to, samo igračka, i da ako želi da se igra sa lutkom da može da se igra sa lutkom. Da ne moraju da se stide svojih izbora jer društvo kaže da to nije dovoljno muška stvar.

Biti hrabar znači da se ne plašiš da budeš šta god poželiš.  Učite vašu decu  da je hrabrost u mogućnosti da imaš izbor i da izbor doneseš sam. Da u današnjem svetu nije ništa crno belo i da je sve u nijansama koje oni, ako ih naučite da budu takvi, mogu da osete kod sebe i drugih. Da ne sude ljudima pre nego što ih upoznaju i da poštuju različitosti.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ovde ne pričam o feminističkim stavovima niti se zalažem za jednakost u apsolutnom smislu, samo želim da ako mi odrasli sve gledamo kroz podele, pa tako vidimo podele po polu i u garderobi, u hobijima, u profesijama, deca to ne vide, deca tako ne razmišljaju i nemojte ih učiti da tako vide stvari. Deca rade i deca se igraju sa onim što vole i što im prija. Ako ih stavljate od početka u podele svojim rečima i postupcima činite im više loše nego dobro, tako da prestanite dragi roditelji, prestanite.

Komentari

comments