Selo je deci uvek zabavno tj. sve aktivnosti koje mogu da se dožive u takvom okruženju. Životinje, voćnaci, prelepa brda i brdašca za trčanje i igru. Taj osećaj kada ste na selu koliko god bili gradsko dete je uvek predivan i opuštajući.
Mi smo posetili jedno domaćinstvo na poziv domaćina koje vam pruža da doživite seoski turizam sa svim njenim sadržajima ali u isto vreme i da uživate u nekim modernijim detaljima. To imanje se zove Lozanjska terasa i nalazi se u selu Lozanj u Takovskom kraju dvadesetak kilometara severozapadno od Gornjeg Milanovca, nedaleko od vrha Rajac. Kad uđete na imanje čeka vas mini parking koji je obeležen i odmah shvatate da ste ušli u seosko imanje jer je tu u neposrednoj blizni štala sa kravicama. Domaćica nas je odmah pozvala na kafu i sok da se malo prvo ozvežimo.
Ono što ćete odmah primetiti kada vas dočekaju domaćini je taj osećaj kao da dolazite kod nekog vašeg u kuću jer je takva i atmosfera, prisna i bez protokola o smeštaju. Na ovom imanju živi porodica Radojković i naša domaćica koja nas je i ugostila, Zorica, je zaslužna zašto ovo sve izgleda ovako danas. I pored dobrog posla u oblasti turizma u glavnom gradu i stabilnog života njena želja da sredi porodičnu kuću i upusti se u seoski turizam joj se ostvario. Dobila je podršku svojih roditelja koji žive u toj kući da se sve preuredi i da se izgradi bazen. Zoricina mama kuva svu hranu koju ćete tamo jesti, sve je domaće i iz bašte koja se nalazi iza kuće. Naš ručak je prvo krenu sa domaćim kajmakom, sirom i lepinjicama a završio se sa domaćim piletom, pekarskim krompirom i paradajzom iz bašte. Zorica nam je rekla da su u jednom prilikom bili gosti stranci, koji su inače generalno česti gosti imanja, i ona ih je taman pratila do auta, međutim njena mama to nije znala pa je spremila palačinke. Bukvalno ih je vratila sa parkinga da pojedu palačinke pa onda da idu, jer kako da se ne zaslade pred put 🙂
Oduševljenje kod Andreja, Davida i Lenke je naravno odmah izazvao bazen koji se nalazi pored kuće i zeke i kuce koji se nalaze na imanju. Posebno se istakao Cezar glavni pas na imanju koji obožava decu i pratio nas je svuda gde god smo se šetali. Kuća ima dve sobe i jednu zasebnu sobu u odvojenoj kući. Najveća je četvorokrevetna, jedna trokrevetna i jedna dvokrevetna. Prve dve sobe su okrenute ka bazenu i direktno izlazite na bazen kada izadjete iz njih. Pored bazena je i mini teren za odbojku a sa druge strane je deo za decu, ljuljaske i klackalice. Ono što se meni posebno svidelo su ležaljke koje naravno možete da pomerate gde god želite i one pletene ležaljke između drveća u koje možete da legnete, ljuljate se, zatvorite oči i u potpunosti se prepuste zvucima prirode.
Dok smo čekali ručak išli smo da vidimo sve životinje na imanju, išli smo da vidimo ovce i ako želite imate opciju da čuvate ovce i pazite na njih da li su na broju 🙂 Posle ručka smo se kupali u bazenu koji nije dubok, svega 1 metar, ali on nije ni napravljen da vi u njemu plivate nego da uživate u vodi da se brčkate i da deca uživaju u vodenim igrama.
Kada smo se osvežili i kada se Sunce malo spustilo otišli smo u malinjak da beremo maline. Kao što sam već spomenula osećate se kao da ste kod kuće tako da sve na imanju što ima možete da probate i sami da uradite pa smo mi tako otišli da beremo maline. Deca su baš uživala u tome i ovo je bio njihov prvi put da se susretnu sa branjem malina, naučili su da to urade nežno, naravno usput su i jeli maline, pola u stomak pola u gajbicu 🙂 Za naš trud dobili smo posle da popijemo i domaći sok od maline koji je odličan.
Proveli smo stvarno jedan divan dan opuštajući a i aktivan u isto vreme. Ako želite da pobegnete iz grada ovo je i te kako dobro mesto koje treba da zapišete na svojoj listi destinacija koju možete obići sa decom.
