Verujem da se kao roditelj, kada krene lepo vreme, uvek pitate gde bismo mogli ovog vikenda da idemo, gde provesti lep dan. Često se odlučujemo za mesta koja su blizu našeg mesta življenja ali ova naša zemlja Srbija ima da ponudi baš dosta finih destinacija gde možete uživati u prirodi i opuštanju. Mi smo porodica koja voli da sedne u auto i ode negde u prirodu i to smo često radili kada je Andrej bio mali i beba. Sa Davidom i Lenkom smo pravili pauzu u teko velikim putovanjima jer prosto nismo mogli nas dvoje da postignemo sve sa njih troje i to je bilo jedan period neizvodljivo.
Sada kada si porasli i iole razumni opet smo se upustili u uživanje zvano vikend putovanja. Razlog zašto vam sve ovo pišem je što želim da sa vama kroz blog i video podelim/o svoja iskustva o destinacijama gde možete i vi ići i posetiti neke prirodne lepote ili neke lepe restorane gde se možete uz klopicu i igru sa decom opustiti. Ovo je prvi tekst ovog tipa a biće ih još.
Prošlog vikenda za vreme prvomajskog praznika smo svaki dan išli negde a jedan dan smo odlučili da idemo da vidimo Lisine vodopad blizu Despotovca i to je sada iz ove perspektive bila dobra odluka jer smo se predivno proveli.
Izvor, reka i vodopad Veliko vrelo nalaze se u podnožju planine Beljanice a vodopad Lisine koji smo mi išli da vidimo i doživimo je najpoznatiji i najpristupačniji iako ta regije ima još par manjih vodopada. Verovatno su meštani videli turistički potencijal i potrudili se da to sve izgleda stvarno predivno. U blizini je Resavska pećina kao i manastir Ravanica. Od Beograda do Lisina ima 150km što je nekih dva sata vožnje. Mi smo krenuli od kuće oko 11 što je vreme kada se David i Lenka odmaraju i imaju svoje dnevno spavanje što je idelano da u putu odspavaju i tako prođe sam put lakše. Trudimo se da gde god da krenemo namestimo rutu putovanja i događaja tako da oni imaju to svoje dnevno spavanje u protivnom su nervozni i razdražljivi. Put do tamo je jednim delom auto put jednim delom kroz naseljena mesta. Kako se približavate destinaciji put postaje prilično vijugav tako da ako imate dete sklono mučninama, kao što je naš Andrej, dobro je da popije tableticu.
Kod samog vodopada i izvora se nalazi par restorana što u podnožju što na samom vrhu svakako imaćete opcije da birate. One koje bih ja preporučila su restoran “Izvor” i restoran “Lisinski raj” jako su blizu jedan drugome. U podnožju se nalazi restoran “Vodopad”. Mi smo prvo seli u “Izvor” da bi pojeli nešto bili smo gladni. Ako ne želite da jedete meso nego nešto drugačije obavezno probajte vlaški kačamak i njihov sir. Kačamak je pomešan sa slaninicom i pečurkama, posut sirom i prazilukom. Jak je i jedna porcija je sasvim dovoljna za dve osobe. Cene hrane i pića su srednje,ne mogu reći ni da je jeftino ni da je skupo, očekivane su.
Kada smo klopali i malo se odmorili krenuli smo u iztraživanje oblasti pa smo prvo otišli do izvora odakle cela ta voda dolazi. Jasan je put do gore i od ovog restorana je izvor na nekih 50/100 metara. Imate dosta stepenika koji nisu visoki i ne smeta, dobra su rekreacija. Interesantno je videti kako tolika količina vode izlazi direktno iz kamena, To je Andreju posebno bilo interesantno i u isto vreme i nejasno. David i Lenka su takođe gledali sve širom otvorenih očiju. Kada smo hteli da krenemo dalje oni su ipak hteli još malo da gledaju sve. Takođe, kada se popnete gore imate malo proširenje sa stolovima i klupama ako želite da sednete.
Kada smo krenuli na dole do Lisina vodopada primećuje se dosta manjih kaskada koje se nalaze ispred te glavne. Tu se nalazi i jedna ogromna poljana na koju ako su vam deca malo starija možete sesti i odmoriti na travi ili bacati frizbi, igrati se sa loptom. Momenat kada se spustite do glavnog vodopada i vidite kako voda pada dole na visini od oko 20m je fantastičan. Osećate kako vas kapljice vode blago prskaju po licu a boja vode je od modre do zelene u tom delu reke naravno bistra u potpunosti. Andrej, David i Lenka su stajali omađijani sa vodopadom i svemu što vide i čuju oko sebe, pošto se stvara velika buka. Niže od tog vodopada se nalazi i drugi manji koji se zove Veliki Buk ali do njega nismo sišli.
Svi ti mostići koji se tu nalaze vas vode i do restorana “Lisinski raj” i ima i stolova koji gledaju direktno na vodopad. Naravno bila je gužva što je i očekivano. Tu smo se stacionirali po drugi put jer restoran ima i veliko fudbalsko igralište a i mali deo sa ljujaškama i klackalicama. Izabrali smo da odemo na to poljanče koje je za fudbal i tu smo proveli veći deo igrajući se i pijuckajući naša pića. Domaćini restorana sami prave domaće pogače koja je velika i stiže vam topla a ko voli toplo testo zna koliko je dobro jesti topao hleb i to ne bilo kakav nego domaću pogaču. U sklopu restorana je i mlin gde se melje kurkuruz i možete na licu mesta dobiti na meru kukuruzno brašno sveže samleveno.
Došlo je vreme da se rastajemo sa desinacijom ali smo pre nego što smo krenuli kući posetili još jedno mesto koje je isto blizu i nalazi se na samom putu u povratku a to je Park minijatura. Ulaz se plaća 150 dinara a makete su manastira i malih seoskih srpskih kuća. Ovaj deo nije za malu decu kao što su naša više su za školarce jer svaka maketa ima i tablu sa objašnjenjem tako da dete može sve da pročita.
Posle toga smo krenuli kući a klinci su i tada spavali jer su bili opijeni vazduhom i umorni od hodanja i koračanja po svim onim stepenicama. Spavali su i tad a zaspali su i odmah uveče kada je bilo vreme spavanja, toliko su se umorili. Sledeći dan su pričali i dalje o vodopadu a Andrej je taj dan pričao čak i vaspitačici o svemu da me je ona pitala dodatno gde smo to išli i šta smo radili.
Nadam se da smo vas zaintrigirali sa mestom i da ćete ako imate prilike posetiti i doživeti ga kao i mi 🙂
Koje destinacije vi posećujete gde volite da putujete na dan ili dva? Gde biste želeli da odemo mi i umesto vas proverimo da li je mesto dobro za porodice. Pišite nam slobodno u komentarima 🙂
