Obožavam topli oktobar i tkz. miholjsko leto, nama porodicama, složićete se, prija toplo vreme jer to znači da su deca duže napolju i da još uvek možete da obilazite mesta u prirodi. Mi smo naravno iskoristili sve to i obišli još jedno mesto koje nas je oduševilo veličinom imanja i ponudom koju nudi.
To mesto se zove Zornića kuća i nalazi se u selu Baćevac (opština Barajevo) na svega 30km od Beograda. Prvo što smo primetili kada smo prilazili parkingu je da je mesto veliko i da je već uveliko dosta automobila parkirano. Počeli smo da se spuštamo prema imanju i odmah shvatili da će nam biti lepo jer smo počeli da pokazujemo jedni drugima sve što u tom trenutku vidimo a videli smo mnogo lepih detalja. Ljubazni domaćin nas je video kako smo počeli da se približavamo restoranu, dočekao nas i odveo do našeg stola koji se nalazio blizu dečijeg igrališta.
Lično više preferiram nes kafu ali ovaj put sam morala da probam njihovu kafu po preporuci konobara jer je oni prvo peku pa onda sipaju vodu preko zapečene kafe. Naravno ratluk i kocka šećera su sastavni deo. Takođe je preporuka bila da uzmemo nešto ispod sača i odlučili smo se za teletinu. Ivan je mnogo veći ljubitelj tog jela u odnosu na mene ali ako vam kažem da sam se i ja oduševila ukusom onda možete da zamislite koliko je dobra, bukvalno se topi u ustima. Deca su jela i teletinu ali i piletinu koju smo uz to naručili sa grilovanim povrćem, takođe odlična.
Kada smo ručali kenuli smo da obilazimo imanje koje u prvi mah nismo znali odakle da počnemo da obilazimo jer je toliko stvari bilo tu. Ono što izdvaja Zornića kuća od drugih jeste što imaju svoj kamp gde možete parkirati svoju kamp prikolicu i uživati u celom imaju kao i okolini. Ispod kampa se nalaze Zornića konaci kategorizacije četiri zvezdice. Naravno Andrej, David i Lenka su odmah hteli da vide životinje a koze su ih najviše oduševile tj. dva jarca čijoj su borbi prisustvovali. Konji su naravno tu kao i ponuda jahanja oko imanja i slatke patkice, mada je jedan patak hteo da se obračuna sa fotoaparatom i samnom dok ga snimam 🙂
Igralište za decu je veliko i sigurno pre svega čak i za manju decu. Dok se deca igraju odmah pored igrališta možete da sednete na ćilime i uživate u pogledu ispijajući kafu na niskom stočiću ili možda vino jer imaju veliku selekciju vina i sigurno ćete izabrati neko koje odgovara vašem nepcu.
Ono što me je takođe oduševilo je velika otvorena pozornica takozvana EcoWood Stage koja je napravljena od drveta i dok ne traju koncerti deca uglavnom su najviše na njoj, trče i prave red za ljuljanje na konopcu gde se bacaju u mekano seno. Andrej nije smeo na konopac pa se pridružio Davidu i Lenki u klasičnom skoku sa bine. Deca su uživala u ovome i nismo mogli da ih sklonimo tako lako odatle jer koje dete ne voli seno i skakanje 🙂 Kad smo došli kući imali su seno svuda i u patikama ali smo napravili predivne slike za uspomenu, njih u letu dok skaču i sa ogromnom radošću na licu, definitivno slike koje će biti sačuvane u album. Ako imate umetničku dušu prijaće vam da obiđete i atelje koji se nalazi na imanju gde su izloženi radovi i slike a postoji i art radionica.
Kao što možete da sagledate stvarno jedno veliko imanje sa ponudom koja će sigurno da vam ispuni ceo dan. Mi smo uživali a domaćin nam je rekao da za zimu planiraju i neke aktivnosti ispijanja čajeva i sankanja za decu tako da sam sigurna da ćemo opet doći kod njih i to čim padne sneg jer ovakva priroda sigurno izgleda predivno pod snežnim prekrivačem.
