Biti roditelj niije lako, kad se rodi dete naš “radni staž” počinje. Za sve u životu što radimo postoji neka edukacija međutim za ovu ulogu moramo sami da učimo uporedo sa detetom koje se i samo razvija i uči svaki dan. Upravo zato je ova uloga izazovna i trebali bi da uložimo više truda nego za druge stvari u životu, da se preispitujemo i da se korigujemo iz dana u dan.
Mnoge stvari koje nesvesno radimo kao roditelji smo naučili od naših roditelja i to je u redu i normalno, međutim da li smo se ikada zapitali da li možemo drugačije, da li možemo bolje. Ovde pogotovo mislim na sve ono što je bilo loše u našoj komunikaciji sa roditeljima dok smo bili deca. Da li se ikada zapitamo kako su neke reči i neki postupci na nas uticali i da li to možemo ispraviti sada kada imamo sopstvenu decu. Verujem da svako od nas zna šta je to dobro naučio od svjih roditelja a šta je to bilo loše u komunikaciji, ali umemo li to sada ispraviti kod sebe kada se i sami nalazimo u toj ulozi.
Ko prati i našu Facebook stranicu mamaitata zna da smo ove godine imali par live emisija gde smo pričali sa zanimljivim gostima o raznim temamama koje se tiču dece i roditeljstva. Jedna od gošći je bila i Jelena Holcer pedagog, i tom prilikom smo spomenuli jednu od njenih knjiga “Uspešan roditelj, uspešno dete”, skorija verzija te knjige je “Hajde da pričamo o…umeće komunikacije sa decom”.
Mene je knjiga oduševila i iz tog razloga želim da podelim sa vama neke male delove iz te knjige a tiče se toga šta govorimo deci i kako oni reaguju na te rečenice. Svaki deo te knjige je razrađen i objašenjen. Komunikacija je stvarno velika stvar jer samo tako možemo rešiti jaz koji imamo i koji je stvoren sa godinama, iskustvom i nasleđem koji vučemo sa sobom. Iz tog razloga nekada pomislimo kako nas deca ne slušaju ili neće nešto da nam kažu a u stvari mi pravimo konflikt i otežavamo komunikaciju.
Prepreke uspešne komunikacije
Najčešće prepreke u komunikaciji su: navođenje deteta na rešenje problema ili na davanje odgovora kakav mi želimo da čujemo, podsmevanje ili neshvatanje ozbiljnosti nekog detetovog problema i td…
Takođe i:
- ispitivanje, unakrsno preslišavanje (Gde si do sada? Šta si mislio? Zašto se nisi odmah javio?…)
- savetovanje, sugerisanje (Bolje bi ti bilo da si..)
- poučavanje (Imaš još samo tri nedelje do kraja polugodišta a vidi kakve su ti ocene…)
- pretnje
- moralisanje
- sramoćenje (Stidi se, Ti si lažov..)
Zajednički imenitelj svih ovih reakcija je da sve počinju sa TI, TI si kriv što…TI radiš ovo…Ti ne umeš ono. Dete to shvata bukvalno Ja sam…loš. Zbog ovakvih rečenica dete se oseća ugroženim, a mogući izbor kako će reagovati je ili da počne da se brani ili da tera inat.
Govorite JA reči, uz pomoć njih možemo da utičemo na promenu ponašanja deteta bez napadanja i povređivanja. Npr. umesto “Uvek me tako bezobrazno prekineš kada govorim…” vi ste upitili kritiku i vrednovali njegov postupak ali ako kažete: “Kada me prekidaš dok govorim, zaboravim šta sam htela da kažem…” stavili ste akcenat na ono što se dogodi kada vas prekine u govoru. JA porukama saopštavamo šta se u nama zbiva u vezi sa nekim ponašanjem, koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem, kako se osećamo u vezi sa tim i na koji način bismo želelli da se situacija promeni. Ja poruke često počinju rečju KADA to znači da niste uvek ljuti već samo “Kada..”
Opasne rečenice
- “Dok si pod mojim krovom..” poručujete detetu da ono pod vašim krovom nema ni približno ista prava kao i vi (jer je krov vaš a ne i njegov, tj. nije zajednički)
- “Rekao sam ti, govorio sam ti…vidiš da sam bio u pravu…”Pa šta ako ste ponekad bili u pravu, vi imate nekoliko decenija životnog iskustva od svog deteta. Ipak, to vam ne daje za pravo da ovu rečenicu koristite. Ona potpuno zatvara svaku komunikaciju za ubuduće. Dete vam se neće poveravati i priznavati svoje grešeke ako zna da će od vas dobiti ovakav odgovor.
- “Zato što ja tako kažem..”
- “Čekaj da ti se vrati otac”
- “Rekla sam ti jednom, rela sam ti hiljadu puta…”
Koji je rezultat vaše loše komunikacije sa mališanom,kakav odnos sa detetom dobijate? Ono se povlači u sebe, ćuti ili počinje da upućuje vama , sada u jednom drugačijem kontekstu, ovog puta za vas opasnu rečenicu: “Pusti me na miru!”
Aktivan govor
Aktivan govor je ono što vi govorite dok slušate svoje dete. Tako ga podstičete da govori još više. Suština aktivnog govora je da ono govori sve dok samo ne dođe do odgovora ili rešenja nekog svog problema. Kada podstičete dete da govori, prave reči su:
- Stvarno..
- Misliš..
- Ozbiljno..
- Shvatam…
- Sad vidim..
Kada pozivate na direktniji razgovor recite:
- Pričaj mi još o tome
- Voleo bih to da znam
- Sad vidim da ti je to važno
- Reci mi kako ti gledaš na to…
- Ako sam dobro razumeo, ti si se osetio tako zato što…
- Ispravi me ako grešim ali ja sam shvatio da si ti…
Mali trikovi
- Koristite čarobne reči MOLIM TE, IZVINI, HVALA…Daleko veći uspeh kod deteta postižete ukoliko ga nešto zamolite i koristite: “Da li bi, hoćeš li, molim te…”
- HAJDE DA ili HAJDE DA ZAJEDNO kada naređujete nešto učinite to na pozitivan način.
- Izbegavajte rečenice sa “Nemoj..” Deca misle u slikama. Na primer “Nemoj da trčiš”, što više to ponavljate dete sve više sebe vidi kako trči i sve mu se više baš to radi. Pokušajte sa: “Želim da usporiš i da hodaš”. Ako koristite pozitivno formulisane rečenice detetu govorite šta treba da radi a ne šta ne treba.
- Umesto MOŽEŠ LI korisitite DA LI BI ima veći efekat.
- Umesto URADI korsitite DA LI BI i HOĆEŠ LI npr “Ostavio si tanjir na stolu” recite “Da li bi odneo tanjir do sudopere”. Umesto “Ne viči kada si u kući” recite “Molim te govori tiše”
Ovo su samo mali delići knjige i izvučeni segmenti da bih mogla da vam dočaram šta sve ova knjiga ima u sebi. Pokriva mnoge teme i doseže do komunikacije sa tinejdžerima i svime sa čime se jedan mladi čovek bori i susreće. Često stičem utisak čitajući tekstove o komunikaciji sa decom da na kraju ne dobijem stvarno pojašenjenje kako izgleda jedna dobra komunikacija i ako naravno sve to zavisi od trenutka i mesta ali ova knjiga ima praktična objašnjenja zašto komuniciramo na određeni način, šta to znači za nas i naše dete i iz tog razloga mi se toliko dopala i zato sam htela da vas je upoznam na ovaj način. S obzirom da znamo koliko je teško da menjamo sebe i da smo u sadašnjem načinu života pod stresom možda baš u ovoj knjizi pronađete jednu od metoda, koje su obrađene, kao vašu za oslobađanje od stresa jer na kraju knjige vas čekaju stvarno neke interesantne i praktične ideje kako se osloboditi stresa.
Za kraj ću vam ostaviti ono što je autorka stavila na početak knjige. Ova knjiga, će vas uprkos ogromnoj težini roditeljskog posla stalno podsećati da mislite o sebi kao roditeljima. Kada ste svesni važnosti te uloge, postajete odgovorniji ali se istovremeno navikavate da u svom roditeljstvu uživate i da ga doživljavate pres svega kao veliku radost a tek onda kao veliku odgovornost. Zato ova knjiga predstavlja podršku vama kako nikada ne biste odustali od zajedničkog odrastanja, kao i od uživanja u rastu i razvoju vaše dece.
Da li ste možda čitali neku od knjga Jelene Holcer ili imate neku knjigu za preporuku na ovu temu 🙂
