Kada sam saznala da ćemo imati blizance znala sam, donekle, da će trudnoća biti teža nego kada sam bila trudna sa Andrejem, pogotovo za moju konstituciju uvek mršave i relativno sitne osobe, ali nikad nisam znala koliko se zapravo ove dve trudnoće razlikuju. Sada, sa ove tačke gledišta kada sam dogurala do skoro samog kraja trudnoće, mogu reći da je ovo ne drugo stanje, nego treće, posebna kategorija.
Napravila sam listu svega onoga što sam primetila i iskusila kao razliku između trudnoće sa jednom bebom i trudnoće sa blizancima a verujem da će mi mame koje su takođe prošle kroz ovakvo iskustvo da me dopune u komentarima sa njihovim zapažanjima.
Na samom početku, u prvom trimestru ćete sa sigurnošću doživeti mnogo jači umor. Za stvaranje posteljice samo jedne bebe potrebno je da vaše telo radi punom parom, zamislite koliko napora iziskuje stvaranje dve posteljice. Niste se još ni stopili sa idejom da nosite blizance a uveliko ćete biti spremni da zaspite na svakom ćošku na kome vas ostave. Stomak će vam se videti ranije, samim tim ćete i ranije početi da menjate garderobu. Mučnine i povraćanje će biti jače i izražajnije. Moram reći da sam ja u tom pogledu stvarno imala sreće jer sam imala blage mučnine skoro neprimetne i svega par puta povraćanje ali znam da nije tako kod većine drugih trudnica.
Znate onaj super osećaj navale energije i snage u drugom trimestru kada je sve mirno, kažu najlepši deo trudnoće, e pa to u trudnoći sa blizancima ne postoji. Hronični umor se i dalje nastavlja a vi polako ali sigurno postajete anemični jer bebe uzimaju bez pardona sve što im treba za rast i vi zbog toga osećate posledice. Zato je potreban mnogo veći unos vitamina nego u trudnoći sa jednom bebom, to još dodatno važi kada je gvožđe u pitanju. Pomeranje beba je drugačije nego kada je u stomaku samo jedno biće. Stomak će vam skakutati na sve strane i to izgleda prilično čudno kada ste na javnom mestu. Dok su manji nećete znati od koga je potekao koji udarac, međutim kako rastu tako će postati sve mnogo jače pa će veoma često biti i bolno to njihovo okretanje jer je velika verovatnoća da će vas udariti svuda gde može da se udari.
U poslednjih par godina se moja navika redovnog ispijanja vode dosta smanjila, tako da preporuka od strane doktora da pijem po dve litre i više vode na dan je delovala kao nemoguća misija. Ispijanje tolike vode može, osim svih ostalih blagodeti, i da eventualno spreči kontrakcije. Neverovatno zvuči ali stvarno je teško sebe naterati na ispijanje tolike vodurine, i non stop trčanje u wc. Kad smo kod wc-a eto još jedne čari blizanačke trudnoće. Nagon za stalnim odlaskom u wc će tokom blizanačke trudnoće trajati svo vreme, nebitno koji ste mesec, za razliku kod trudnoće sa jednom bebom gde se sa time suočavate na početku i na kraju. Nevoljno oticanje mokraće je takođe prisutno pa ste osuđeni na dnevne uloške tokom cele trudnoće. A reklo bi se da bar tada može da se uživa bez tih ženskih iritirajućih potrebština. Da kako da ne, ne ovde.
Sve one tegobe pred kraj trudnoće, tj. u trećem trimestru sa kojima se susreće trudnica koja nosi jednu bebu, u blizanačkoj trudnoći kreću mnogo ranije, kod mene konkretno početkom šestog meseca. Svoje butine i donji deo stomaka verovatno već uveliko nećete videti u tom periodu, o oblačenju čarapa ili cipela neću ni da pričam. Tegobe sa hranom i mestom u želudcu, otežano disanje, težina u nogama, potreba da se odmorite na svakih desetak minuta, raznorazna probadanja i neugodnosti. Kako ulazite u treći trimestar tako postaje sve ekstremno teško. Trudnici blizanaca se prosto mora pomoći u tim poslednjim mesecima jer je okretnost i elastičnost tela svedena na minimum. Okretanje u krevetu sa jedne strane na drugu je nešto o čemu razmislite dvaput pre nego što krenete da uradite. Početkom sedmog meseca se kod mene pojavio jedan simptom koji nisam imala u prvoj trudnoći a to je neizdrživ svrab celog tela, inače izazvan usled velike količine hormona u telu. To je svrab koji vas tera da se češate dok ne napravite sebi ranu, svrbi vas sve počevši od tabana pa do dlanova ruku i temena glave. Češate se non stop bez prestanka i drugima otprilike izgledate kao avlijaner koji je pun buva i koji ne prestaje da se histerično drapa.
Kada su odlasci kod lekara u pitanju i to je nešto što se razlikuje u ove dve trudnoće. Verovatno ćete odlaziti duplo više nego trudnica sa jednom bebom a poznavajući situaciju u našim bolnicama imaćete osećaj da ste celu trudnoću proveli u čekaonici i ordinaciji doktora. Odlazak na CTG aparat će vam predstavljati posebno zadovoljstvo, toliko da će vam doći nekog da ujedete posle toga. U trudnoći sa Andrejem CTG mi nije predstavljao problem, malo se odleži i završiš. Sada…e sada je to dobilo totalno drugu dimenziju. Kao što rekoh u našim bolnicama ne postoji CTG koji meri otkucaje srca dve bebe (i ako postoji, skuplja prašinu negde) tako da ste prinuđeni da ležite duplo više dok se ne očita prvo jedna pa druga beba, dakle jedno sat vremena. Dok vi tako ležite ako vas kojim slučajem ostave na leđima vrlo verovatno je da će bebe krenuti da vas guše i da ćete doći u stanje pred gubljenja svesti ili ako vas stave na polubok dobićete momentalno užasne bolove u zadnjem delu kičme i butine.
Blizanci se rađaju uglavnom ranije i to između 35-e i 37-e nedelje, zato je bitno da imate svest o tome da vaša trudnoća neće trajati punih 40 nedelja i da u skladu sa tim treba da se pripremite. U prvoj trudnoći sam putovala u petom mesecu 1700km daleko od kuće, u blizanačkoj trudnoći, zbog svih rizika koje nosi, verovatno nećete putovati. Takođe pripremite sebe na mogućnost da ćete možda u nekom periodu trudnoće morati da mirujete i ležite i to verovatno pred sam kraj.
Blizanci donose sa sobom i drugačiju raspodelu finansija. Kada saznate da ćete imati bebu, iznad glave vam momentalno stoji jedna novčanica, kada su u pitanju blizanci stoji vam više novčanica. Ima nešto u blizancima što vas tera da dobijete napad panike svaki put kada mislite o novcu. Ako uzmemo u obzir da će samo na pelene i dohranu (ako ne dojite) u prvom mesecu otići oko 15 000 dinara, onda je jasno čemu panika. Neki roditelji imaju sreće da dosta stvari dobiju, mi nismo bili te sreće ni u prvoj trudnoći a ni sada. Naša finansijska konstrukcija je već uveliko promenjena i zato na vreme napravite plan o raspodeli novca. Za početak se fokusurajte samo na osnovne stvari koje su bebama potrebne.
Izneti blizanačku trudnoću je stvarno nešto posebno i drugačije i tek kad je doživite shvatite u kojoj meri. Opet, razmišljam, sve te tegobe i otežavajuće situacije u samoj trudnoći vidim kao neku vrstu pripreme za ono što nas čeka kada bebe konačno stignu na ovaj svet. Tate, pomažući mamama u nihovoj trudnoći, pomažući oko druge dece ako ih imate, će samo napraviti dobar temelj za ono što stiže kasnije. Potrebno je dosta žongliranja posle a ovo su dobre pripreme.
Mame koje očekuju blizance i one koje ih već imaju, kako ste vi podnele trudnoću i prva prilagođavanja na bebe? Šta je vama najteže palo a šta je ono što vas je radovalo, pišite slobodno u komentarima ispod 🙂
Sjajan clanak, svaka cast. Steta sto nije napisan pre jedno 10tak meseci. Tada bi mi otvorio oci.
Ja sam mama 6to mesecnih blizanaca i skoro sve gore napisano je i mene snaslo.
Veliki pozdrav.
Biljana
Biljana, nazalost,kod nas je i dalje jako malo tekstova i literature koji obrađuju tematiku blizanačke trudnoće i uopšte specifičnosti odgajanja blizanaca pa to mamama dodatno otežava snalaženje.
Ja sam majka desetomesečnih devojčica i u potpunosti se slažem sa opisom blizanačke trudnoće. Imala sam i ja običaj da kažem da sam u trećem stanju 🙂
U prvoj trudnoći (imam sina od tri godine) sam se osećala odlično, tek pred sam kraj, posle 37. nedelje mi je postalo teško, a sa curama sam još i pre nego što sam saznala da sam trudna spavala kad god sam imala bar deset minuta.
Što se tiče toka stvari nakon porođaja, eee, to je tek nešto potpuno novo.
Moje iskustvo je takvo da koliko mi je trudnoća bila drugačija toliko je i sve što sledi nakon nje.
Sad bi mogla pisati još sat vremena da imam snage. Pošto svi spavaju moram i ja 🙂
Pozdrav i ništa se ne brini, sve je ovo velika radost i zadovoljstvo
Veliki pozdrav takođe i slažem se apsolutno sa tim da se to treće stanje isplati na kraju 🙂
Lep tekst, zaista 🙂
Moram da kazem da sam ja jedino imala problem sa ekstremnim mucninama prvih meseci i spavanjem koje je trajalo oko 18 sati dnevno.. Od 4 meseca pa do kraja trudnoce je postalo mnogo lakse. Mucnine su prestale potpuno, spavanje se svelo na normalu i normalno sam se kretala, vozila i radila, a ni wc nije bio neki problem 🙂 jedino sam zadnjih 20 dana lezala u bolnici jer je doktore bilo strah da ce mi krenuti porodjaj neplanirano, a prva beba je bila polozena karlicno i sa pupcanom vrpcom oko vrata. Ne znam kako izgleda trudnoca sa “samo” jednom bebom, ali meni je ova bila prilicno lagana 🙂 Porodila sam se planiranim carskim rezom u 37. nedelji.
Sto se literature tice – zaista je oskudna. Za trudnocu ne postoji maltene nista (mada bi to verovatno bio vise neki prirucnik, ali ajde 🙂 ), a za odgoj, vaspitavanje i slicno vezano za blizance – nedostatak je potpun. Osim knjizice Kako odgajati emocionalno zdrave blizance, nista drugo nisam nasla, a i ta knjiga mi nije previse pomogla..
Ima trudnica koje da ne odu na zakazani porođaj zbog rizika po same bebe, bi izdržale do samog termina i to je divno ali retko 🙂
Negde na samom pocetku blizanacke trudnoce srela sam zenicu ciji su blizanci imali godinu dana i tom prilikom mi je rekla ‘ Sve sto mislis da uradis,kupis i sl. uradi sto pre jer na kraju trudnoce NISTA neces moci da radis.’ ‘Ma da’ pomislih,imam vec iskustvo trudnoce i porodjaja sa jednom bebom,kao da ne znam sta me ceka,sve isto,samo dve bebe.Ali avaj,bila je duboko u pravu,od 33 nedelje trudnoce ogromno telo postaje potpuno nesposobno za najobicnje aktivnosti tipa :skuvati rucak,otici po starije dete u vrtic,otici u prodavnicu.Bas mi je tesko palo to smanjivanje aktivnosti na minimum s obzirom da sam u prvoj trudnoci vozila bicikl do poslednjeg dana i funkcionisala najnormalnije.Otecene noge,konstantan bol u ledjima i donjem stomaku,umor,nenaspavanost jer ne mozes naci zgodan polozaj za spavanje…a zelis maksimalno da se ‘jos malo’ posvetis starijem detetu jer znas da kad dodju dve bebe potpuno ce preuzeti svo vreme za njih.Dogurasmo momci i ja do 38+3,poslednja dva dana sam mislila ‘Ako ne izadjete uskoro,ja cu da vas isteram,NE MOGU vise.’ I rodise se momci prirodno,zdravi,pravi i veliki.Potpuno je magicno to iskustvo trudnoce,radjanja,dojenja i odgajanja blizanaca,carolija bez prestanka.
Kada sam se dogovarala sa suprugom da kupimo i pripremimo neke stvari ranije, naši bližnji su nas gledali u čudu i govorili kako je rano. Znala sam da nije rano i ispostavilo se kasnije kao tačno. Vi ste odlično dogurali,svaka čast 🙂
Divan clanak…
Evo malo mog iskustva:
Ja sam u 27 nedelji trudnoce i da kazem da sam do sada imala srece.
Osim konstantnog umora i suocavanje sa tim da imam zelju ali ne i snagu da se ponasam kao pre trudnoce zbog treceg stanja, bolova u ledjima nakon kuvanja, sredjivanja kuce (uz konstantan odmor na par minuta) i poteskoca sa spavanjem kad stomak ode u drugu stranu pa okretanje bude prava nocna mora kockastog oblika cudna i bolna, ostalih tegoba (krvarenja, otoke, visok pritisak, mucnine) koje zene sa jednom bebom iskuse dosada nisam imala.
Naucila sam da je svaka trudnoca posebna ali i da lepim mislima dozivamo lepe stvari.. Pozitivna sam i nadam se da ce do 37 nedelje ostati makar priblizno kao sada.
Suprug i ja smo se potrudili da odavno kupimo sve sto je potrebno za dolazak beba iako su se svi cudili zasto to radimo… Torba za odlazak u porodiliste me takodje ceka… bolje ona mene nego ja nju da cekam da se “sama” napuni nepotrebnim stvarima koje bi neko umesto mene samo ugurao u zurbi…
Ima jos nedelja, ali smo stavili prioritete ispred svega zdrava i raznovrsna ishrana sa puno voca i povrca umesto celodnevnog peglanja, sredjivanja i ostalih gluposti..
Bitno nam je da bebe sto duze ostanu u stomaku kako bi sto pre mogli da budemo nasoj kuci zajedno, da se upoznajemo i radujemo svakom danu..
Zato od 7 meseca planiramo da mirujemo, hranimo se lepo, setamo i radimo samo ono sto nam prija i kada nam prija 🙂
Nadamo se brzom oporavku nakon carskog reza i puno divnih godina u odgajanju nasih decaka.
Divno, tako treba, samo napred 🙂
Ništa me skoro nije ovako slatko nasmejalo, kao ovaj tekst. Pronađoh se manje-više u svemu, s tom razlikom što sam ja imala samo blizanačku trudnoću, pa ne mogu da napravim paralelu 🙂 Dakle, ja imam dečake, sad će u avgustu 3 godine. Trudnoća mi je bila školska, tako je doktor imao običaj da kaže. U prvom trimestru sam smršala oko 5 kg, jer su mi smetali mirisi hrane, i svega ostalog. Miris omiljenog parfema mi je bio odvratan, nisam mogla da ga podnesem. Mučnine i povraćanje sam jako retko imalo, svega par puta. Stanje sa mirisima se popravlja oko trećeg meseca, i tada polako i dobijam na kilaži. Što se tiče funkcionisanja, ja sam sve obavljala bez problema, malo mi je veličina stomala smetala, jer sam bila ogromna (obim 145cm). Bolovi u leđima su se pojačavali kako je stomak rastao i bivao sve veći. Svrab kreće u 7. mesecu, i to stomak, noge i ruke. Sva sam bila raščešana 🙂 Sitne stije su se pojavi u 8. mesecu. Porodila sam se u 39. nedelji, i to jer mi je doktor rekao da mu sa blizancima vala neću prebaciti termin 😀 Porođaj je bio vaginalan, ali indukovan, sve prošlo ok, za 5.5h sve bilo gotovo. Razlika je 10minuta. Jedan je bio 2900 grama i 49cm, a drugi 2700 grama i 48cm. Neverovatno iskustvo. Ali, ŠOU vam tek sledi! Joj, kad se samo setim.
Oooo pa to su napredne bebe za blizance, moje prvo dete je imalo na rođenju 2850gr 🙂 Bravo za momke i pozdrav za mamu, drago mi je da sam vas nasmejala 🙂
Ijaooo kad se samo setim … Moje bliznakinje su sad vec velike 9.5 god ali zato sad imam sedmomesecnu bebu … Nekim cudom sam ih donela tacno do termina vaginalni porodjaj razlika 3 min kilaza 2kg 53 cm i 3kg 53cm .. trudonoca skroz uredna i sve sam super podnosila ili mi se sad to cini posto sam bila mlada … jedino mi je zao u svemu tome sto ih nisam duze dojila zato vam savetujem da se uclanite u fb grupu “|moja podrska dojenju” tamo cete sve saznati o tome ako razmisljate o dojenju blizanaca .. Savet od mene ali i od svih drugih mama predpostavljam punoooooo strpljenja spremite jer toga ce vam trebati na tone .. Ipak to je poseban dar i poseban dozivljaj .. i mi smo posebne jer ne moze to svako .. Srecnooo
Čula sam za grupu i čini mi se da sam čitala par puta neke tekstove odatle, međutim nisam sa učlanila jer u prvoj trudnoći nisam stvarno imala nikakav problem sa dojenjem. Ali, s obzirom da je dojenje blizanaca specifično i zahteva veće angažovanje i trud, poslušaču vaš savet. Veliki pozdrav 🙂
Majka sam blizanaca od 4,5 god.i decaka od 10meseci.Trudnoce ne mogu da se porede,ali i ono sto vas ceka posle trudnoce.Nesto najlepse sto covek moze da pozeli,pa jos duplo.Moji decak i devojcica su rodjeni sa 35.nedelja,imali 2550g i 2350g,sestra je starija od brata 4 minute.Vrlo brz,vaginalni porodjaj,cak laksi i brzi nego ovaj drugi. To iskustvo definitivno ni sa cim ne moze da se poredi.A da ne pominjem ljubav koju nesebicno pruzaju jedno drugom
Ja polako ulazim u 30-u nedelju sa decakom i devojcicom….a mislim da imam sve simptome. Mucnina je pila uzasna prva 3 meseca (sva sreca bez povracanja), onda sledi opadanje kose koje i dalje traje. Imala sam neverovatno gustu (sva sreca) kosu a sada….tuzno, dve dlake na glavi. A tu je i divan Karpalov sindrom, trnjenje ruku koje je pocelo pre 2 meseca. Nocu , na kojoj god strani da spavate, ruka utrne, pa imate san od 20-30 budjenja i okretanja. A oticanje nogu pre mesec dana me je zarobilo u kuci, Noge su toliko otecene, da ni kupke od morske soli, obloge od kupusa, blaga masiranja stopala i kojekakve skupe kreme NE POMAZU!!! Imas osecaj kao da ce da puknu. A nisam spomenula i zapusen nos sa krvavim krastama. A kilaza otisla na gore, za sada, 25 kg…I uporna kandida od Utrogestana svake 2-3 nedelje…Mislim da je dosta. Ali samo da sve bude kako treba i sve ce se zaboraviti. Srecno buducim mamama!!!
Izdržite još malo blizu ste cilja a posle kreće igranka 🙂 Veliki pozdrav
Ja imam 2djecaka od 2 i po godine. I,da,prva 3mjes.sam provela povracajuci na sve mirise,cak i na miris sampona,oslabila 4kg,straano mi se spavalo,a radila sam ta prva 3mjes.po 12h dnevno.e onda prestaju mucnine,i ja se pretvorim u zivahnu,nasmijanu,pozitivnu trudnicu. To mi je bio najljepsi period u zivotu. Doltori te prepadaju da mirujes itd.a ja setala svaki dan po 10km,bojila zidove bebwcw sobe itd. Imala aam osjecaj da mogu sve i mogla sam. Ugojila se 13kg. Bebe se eodile u 37.ned.2,650kg i 2,600kg. Po 51cm. Imali smo srecu da prodjemo bez inkubatora i komplikacija. Prirodan porodjaj,indukovan,bilo je muke i nisam mogla da sjednem mjesec dana,ali… E,to pposle kad dodjes kuci sa dvije bebe…uh…trebalo je izdrzati i fizicki i psihicki 😉
Neplanirano sam ostala trudna posle dve godine veze. Nemam blizance u porodici a nema ni suprug, koliko smo upuceni generacijama u nazad.
Medjutim ja sam imala lazan ciklus i bilo mi je sumnjivo, ali nisam razmisljala u pravcu da sam trudna. Vec u totalno razlicitim smerovima. Imala sam u tom periodu jako neredovne i cudne cikluse. Isla tri meseca pre svega kod ginekologa. Inace mi je to prva trudnoca, 28-sma godina.
Jednog jutra sam samo osetila mucninu. Mucnina, povracanje, umor su trajali par dana, mislila sam da je stomacni virus ili ne znam sta. Zapravo imala sam osecaj kao da sam se otrovala majonezom recimo.
Medjutim odlucila sam da odradim test za trudnocu. Jer mi je prosto bilo jako sumnjivo, toliko spavala, odmarala, a i dalje osecala veliki umor. Uporno sam odbijala da idem kod lekara jer nisam imala snage, i mislila proci ce. Prespavala sam gotovo citav jedan dan, budila se na kratko samo zbog mucnina, povracanja. Ali zapravo pocela sam i da osecam blage promene na dojkama i to je jedan od glavnih razloga zasto sam zelela da uradim test. Poslala sam tadasnjeg momka, sadasnjeg supruga po 3 komada. 😀 Test koji sam uradila uvece bio je negativan, ali dva testa koja sam uradila ujutru su bila pozitivna.
Sutra dan sam ostisla kod ginekologa, zakazao mi je svasta nesto za dva dana kasnije. Posle dva dana otisla opet, malo duze je trajao pregled i rekao mi je tada ne tako radosnu vest… ( prosto bila sam u soku, nismo se nadali, niti razmisljali u tom smeru, imali smo planove za porodicu ali ne tada i ne tako iznenada, ali sta je tu je brzo smo se vec i radovali i organizovali, iznajmili stan, posto nismo ziveli zajedno itd) …
Ali informacija o blizanackoj trudnoci mi je recena tek negde pocetkom drugog tromesecja.
Od silnih mucnina i iscrpljenosti nisam ni bila svesna situacije da nosim blizance, niti mi je informacija nesto bitno dolazila do mozga, jer sam zaista bila vise nego iscrpljena, umorna i svasta nesto. Takodje mi je rekao da sam u 5 nedelji trudnoce.
Moram da napomenem da sam dve nedelje pre svega bila na rodjendanu i da sam popila prilicno dosta rakije, domace dunje, da sam konzumirala cigarete neznajuci da sam trudna, jela najnormalnije kao i inace, dosta manje spavala imala dosta nekih obaveza, ali u sustini normalno funcionisala. Cak sam i vikend pre rodjendana bila na Kopaoniku, skijala, padala. I to me je jako uplasilo kasnije. Sve je bilo ok do tog dana kada sam osetila prvu mucninu i povracala. Jednostavno od jednom.
Stomak mi je bio najnormalniji do negde 9-10 nedelje recimo, nikakva razlika. Posle je vec krenuo da raste, prilicno brzo.
Trudnoca mi je bila zastrasujuca, od drugog tromesecja sam krenula naglo da se gojim, imala sam mucninu, povracanje , gadila se na mirise, osecala kiselinu skoro do kraja trudnoce. Jela sam uglavnom cist tostiran hleb, voce ( sve osim banane od nje sam se 1x ispovracala, i nisam se usudila da je probam opet) Na meso nisam smela da pomislim ni u masti. Supe, corbe, povrce, kuvana jela takodje … ( osim sargarepe nju sam barila bez ikakvih dodataka, zacina i bilo je ok) Svi su se dosta plasili za mene, to me je nekad cak dosta i iritiralo.
Jela sam vrlo male kolicine, mnogo, mnogo retko u toku dana. Tek 3- 4 nedelje pre porodjaja sam krenula da jedem normalnije, ali osecala cesto kiselinu i tad. Moram da napomenem da su mi gazirana pica, sokovi jako prijali i da sam ih pila dosta cesto. Ali voda je bila na 1 mestu, velike kolicine vode, narocito na kraju prvog i pocetak drugog tromesecja, znala sam da popijem i po 4l vode na dan. O odlasku u wc necu ni da pricam, to je prica za sebe koja me je jako iritirala.
Jako otezano sam se kretala, to mi je bilo psihicki najnapornije, pred kraj trudnoce imala sam ogromne bolove u kicmi, desavalo se da pocnem da placem histericno, samo sam mislila u sebi da sve bude ok sa bebama i nestrpljivo jedva cekala porodjaj. Suprig mi je bio desna ruka, bukvalno za 75 % stvari koje nisam mogla uraditi sama. Dosta sam lezala, tw mi je bio glavna zanimacija, i bilo je prilicno dosadno. Slabo sam izlazila napolje a odlazak kod lekara, na kontrole i preglede bio je zaista nocna mora.
2x sam ostajala u bolnici. 1x zbog konstantnog povracanja negde u 16 nedelji a 2x zbog kontrakcija u 25-26 nedelji. Tako nesto. Kontrakcije su inace usledile brzo nakon nase svadbe, i savet buducim trudnicama, Vasa svadba u trudnoci, ne nikada, potpisite se cisto zbog papira i mirne ste. A pre porodjaja sam provela 2 nedelje u bolnici takodje.
Ja sam inace A negativna krvna grupa, a suprug AB pozitivna, pa sam i oko toga radila razne analize u trudnoci, ali oba decaka su A negativna …
Bebe su rodjene zdrave, dva decaka, u 36 nedelji. Inace dve posteljice, dve kesice. Stariji tacnije Aleksa je bio 2600kg 51 cm a Uros mladji 2700kg 52 cm. Carski rez u lokalnoj anesteziji (spiral) Bez komplikacija. Hvaala Bogu bebe su super od 1 dana. 8 dana smo proveli u bolnici.
Strije sam sredila, gotovo da ih nema, isla na tretmane, jos par tretmana i nece ih ni biti. Stomak mi je ravan, potpuno isti kao i pre porodjaja. Ali sam zaista drzala dijete u startu, i vezbala zadnja 3 meseca koliko god sam mogla i imala vremena. Tako da buduce mame ne brinite sve dodje na svoje.
Sto se tice oziljka od carskog reza, prezadovoljna sam, iznenadjujuce je tranak i mali (bikini rez) bio je oko 5 meseci crvenkasto roze boje, i krenuo je polako da bledi i da se stapa sa bojom koze. Koristim svakodnevn od pocetka coontractubex gel i prezadovljna sam. U pocetku sam koristila idermax plocice. Svrbeo je ali sam izbegavala da obracam paznju na to i te plocice su ga fino nekako hladile i dobro je. 😀 Pocinjem da radim uskoro tretmane i na njemu i esteticar mi je rekao da se to nece ni primecivati.
Visoka sam 175 pre trudnoce sam imala 56 kila, a na kraju 83. Inace evo 8 meseci je proslo od porodjaja, imam staru kilazu 56. I izgledam poptuno isto kao i pre trudnoce, cak sam sebi i lepsa. A iz bolnice sam se vratila sa 69kg.
Sto se tice dojenja, 3 dana posle carskog reza sam dobila mleko. Aleksu sam dojila do 4 meseca i prosto osetila sam da mi nestaje mleko, i nestalo je, i nastavila da mu dajem bebelac. dok je Uros bio jako lenj za dojenje trudila sam se ali nista, i odmah sam krenula da mu dajem bebelac. Oboje su imali grceve vec od druge nedelje, ali zanimljivo je da je Aleksa imao jake grceve sve do negde pred kraj 4 meseca, a Urosu su prestali negde posle dva ipo meseca. Sada imaju 8 meseca, krecem polako da eksperimentisem sa kasicama. Aleksa sada ima 6800kg i 64cm a Uros 7000kg i 69cm.
Moram reci da smo i ja i suprug zaista presrecni, ispunjeni. Bebe su totalno drugacije, lice ali nisu identicni, Aleksa je sitniji Uros krupniji. Aleksa je dosta mirna beba, vec od cetvrtog meseca spava po celu noc, manje place, ne budi se nocu cak i ako se brat rasplace, ako je galama, dok je Uros hiperaktivan, cesto se budi nocu, ne zeli da nastavi spavanje, vise istrazuje, ali u sutini lepo je jako. Nisam zelela da opterecujem nikog, mama i svekrva su mi pomagale mozda prvih dva meseca, posle smo ja i suprug usli u sistem i zaista se super snalazimo. Planiramo da vodimo decake cak na more, pa videcemo kako ce biti. 😀 Bitno nam je zaista da oni lepo napreduju da su savrseno zdravi i to je divno.
Sto se tice sledece trudnoce ja licno ne zelim, zaista imam malu fobiju od ove, mozda kroz 6-7 godina, mada tesko. 😀
Inace pola sedam je ujutru, Uros je malo aktivan, a mama ne moze da spava zbog njega, pa sam citala malo na internetu sve ovo, i odlucila da napisem svoje iskustvo. Srdacan pozdrav. :)))))))