Šta sve možete uraditi jednom rukom kada ste MAMA

Da mi je neko rekao pre nego što sam postala mama da ću moći jednom rukom da obavljam pa, skoro sve poslove u kući rekla bih da je to nemoguće. Andrej je bio beba koju sam mogla da ostavim u tkz. njihalici ili u ogradici i on bi tako gledao u mene i igrao se a ja bih obavljala svoje svakodnevne obaveze ali dešavalo se naravno i da sam sa njim u naručju zujila po kući i radila. Kada su došli blizanci od momenta kada su postali svesni svoje okoline ja provedem skoro pola dana držeći u rukama bar jednu od beba. Pošto ih je dvoje neminovno je da će neko biti non stop u naručju a i oni su mnogo zahtevniji od Andreja. Malo sam razmislila i evo ga spisak radnji koje sam radila (radim i dalje) sa jednim detetom u ruci, a ponekad i sa dva.

To podrazumeva i nošenje cele korpe sa vešom na drugom kuku na kome ne “sedi”  beba. Nekad sebi izgledam kao one afričke žene, sa detetom na sisi i korpom na glavi, samo što ja još uvek ovu moju nisam uspela da balansiram na glavi. Veš je skoro uvek u čudnim oblicima raširen ali ko još to gleda, bitno je da se osuši zar ne?

Znate ona jela gde samo ubacujete sastojke, dodajete, muljate, mešate i na kraju ispadne nešto? E pa ta jela mi idu odlično sa jednom rukom. Znam, znam, opasno je bebu držati blizu kada se rade takve stvari ali u protivnom ne bi postojao ručak, kao što se stvarno i dešava ponekad pa se improvizuje ( nisam savršena priznajem 🙂 )

Jesti sa jednom bebom u ruci i nije neki podvig ali ja sam uspela da ručam sa dve bebe u krilu i da isečem nožem delove koji su trebali da se seku. Ne pitajte me kako, evo ne umem ni ja da objasnim.

Ova radnja datira još iz Andrejevog perioda. Pošto smo njegovih prvih par meseci tada živeli u zgradi gde sam morala da spuštam kolica dva sprata a baš taj dan kada je meni zafalilo gomilu namirnica je padala kiša, odlazak sa kolicima mi je bio suviše komplikovan. Kengur nosiljka je bila podešena po merama za supruga tako da nisam mogla ni tu da ga ubacim pa sam ga ja prosto ponela  sa sobom u rukama i sakrila ispod kabanice. Kasirka nije  u prvom momentu ni primetila da držim dete ispod jakne pa se našla u čudu kada je videla šta ja sve pokušavam da kupim i da to planiram da nosim u jednoj ruci do kuće. Nekako sam stigla do kuće i “umrla” do praga ali eto uspelo je, jednom doduše.

Jednom su se toliko oboje drali da sam ih oboje držala u rukama i pravila im formulu. Reći ćete nemoguće, e pa i te kako je moguće s tim što se tada koriste i drugi delovi tela, poput oslanjanja na noge, na kuhinjski element. Ono što  znaju samo mame blizanaca jeste da bebe kada su skroz male moguće je i prebaciti ih u jednu ruku obe i tako osloboditi drugu ruku. Da, stvarno je moguće samo ne savetujem da ponavljate često, pošto su to opasne akrobacije 🙂

Obično se dešava da kada ja treba negde da idem ili negde svi da idemo zajedno, suprug dolazi u poslednjem momentu kući odnosno u ne dovoljno velikom razmaku da ja stignem da se spremim kao čovek. Naravno baš kad ja pokušavam da se spremim neko od njih zahteva da mu se pruži pažnja. Puštam do momenat dok se neko ne rasplače onako malo glasnije a onda moram da uzimam u ruke. Dok ja nanosim maskaru beba baš u tom momentu je spazila nešto  šareno da dohvati kao što je Andrejeva pasta za zube ili tako nešto. Maskara mi je jednom završila u oku pa sam plakala a jednom sam ubrljala ceo nos i morala  ponovo da stavljam podlogu na tom delu lica.

O da da i to je moguće, sve radnje u kupatilu su moguće sa priveskom zvanim beba.  Kao što sam rekla Andreja je bilo dovoljno staviti ispred vrata od kupatila i on bi bio miran ali kada smo išli na put koji je trajao duže od 12 sati imali smo dosta stajanja i ja sam jednom završila sa njim u rukama u wc-u. Tu egzibiciju stvarno više ne želim da ponavljam, tačka. Kod kuće je osim jedne bebe u ruci i Andrej mi pravio društvo koji uredno sedne na svoj steper na koji se penje da pere ruke  i zapitkuje sve i svašta. A ja odgovaram njemu, pokušavam jel te da obavim šta imam i mlataram sa onom bebom kao mlada kada diže nakonče pa ne zna šta će sa njim.

Penjanje na stolicu za hranjenje i spuštanje Andreja iz iste je takođe obavljano dok mi je jedna od beba u ruci. pa tako u jednom momentu vidite mene mršavu krhku ženu kako drži 17kg žive vage. Praksa čini svoje pa sam Andreja naučila kako da se popne tako da se samo osloni na mene. I onda se ja posle pitam odakle mi ovi bicepsi na rukama.

Ok, ovo ne spada u kategoriju jedne ruke ali mi je bila beba u naručju i to je nešto što je bilo zabavno i meni i bebi. Takođe sam i igrala uz muziku sa njih dvoje.

Ha jesam! Jedno dete kod mene a drugo je kod supruga koji takođe završava svoje poslove na drugom kompjuteru. Nadam se da nema neke greške u kucanju, nisam ja kriva, verujte mi 🙂

Naša tela i um su stvorena za velika dela a kada ste mama onda vidite bar jednim delom koliko snage imate ali i koliko snalažljivosti posedujete. Verujem da i vi imate svoj spisak čudnih stvari koje ste radili sa bebom u naručju, podelite sa nama u komentarima ispod 🙂

Komentari

comments