Stalno slušamo o patnji drugih, o teškoćama sa kojima se ljudi zuočavaju, o ratu tamo negde daleko, o izbeglicama iz Sirije i polako kao društvo i pojedinci postajemo prezasićeni takvim vestima pa nam je lakše da okrenemo glavu, oguglamo prosto na takve stvari. Da li zato što i mi samo imamo milion svojih problema, da li zato što je kod nas uvek neka kriza i patnja, da li zato što se to dešava nekom drugom a ne lično nama, ne znam, empatija nam polako manjka to stoji.
Međutim kada neko pokuša i uspe da vas uvuče jako realno u patnju drugih ljudi, teško da će bilo ko ostati ravnodušan na ono što je video, čuo i doživeo. Dobijate momentalnu potrebu da pomognete da uradite nešto, da promenite. Taj osećaj je uspeo da izazove UNICEF na nedavnom druženju u njihovim prostorijama u Beogradu, gde je prustnima prikazana nova tehnologija koja će biti korišćena u službi humanitarnog rada. U pitanju su VR (virtual reality) naočare uz pomoć kojih sam doživela film o maloj Sidri, devojčici iz Sirijje čiji se putevi ukrštaju sa putevima UNICEF-a u ratom zahvaćenoj Siriji, film se zove Oblaci nad Sidrom.
Film se odvija u dečijem izbegličkom kampu u Siriji i uz pomoć ove tehnologije vi doživljavate celu priču kao da ste tamo. Telom i umom se selite u svet kome fali sve, koji ne možete ni da zamislite da postoji kao takav. Priča devojčice Sidre i njeno viđenje života u kampu vam steže grudi i stvara knedlu u grlu. Ono što jedino lepo što se može čuti u kampu je osmeh dece koja i pored svega uspevaju da se igraju i zabave sa najosnovnijim stvarima i naravno neizbežnom loptom.
Film će se uskoro naći u TC Ušće i TC Merkator, tako da potražite štand UNICEFa i doživite i vi ovo što vam pišem.
Posle toga smo mogli da čujemo stanje u našoj zemlji i u kakvom su položaju deca Srbije koju nam je preneo gospodin Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji. Na jedan prisan i dubok način nam je pokazao podatke i statistiku naše dece od koje vam nije svejedno kada čujete i zapitate se kako je moguće da toliko dece, a to je u našoj zemlji ogroman broj, živi na takav način, kako deci obezbediti kvalitetne uslove za rast i razvoj.
Podavi koje je UNICEF prikupuo u nasoj zemlji je da je velika razlika u deci iz nasijormašnijih slojeva i ostataka Srbije koja dođu do srednje škole i koja posle nastave sa pohađanjem iste, dosta njih se zaustavi kod osnovnog obrazovanja. Uglavnom ta deca nisu pohađala ni neku od predškolskih ustanova. Za samu decu to predstavlja gubitak perspektive i sve veću društvenu isključenost. Zato je jako bitno roditelje stimulisati da rade sa svojom decom i dati im podršku u ranom razvoju deteta koje UNICEF planira na nekom od narednih projekata koje će sprovesti takođe preko VR tehnologije.
Takođe sam mogla da vidim u celoj prezentaciji da očevi jako malo učestvuju u ranom razvoju deteta, dakle deca do 5 godina, čak 80% je u korist majki, što je za mene kao individiuu poražavajuće. Zato apelujem na očeve ovim putem da shvate koliko je njihova uloga u odrastanju deteta bitna, nemojte biti prolaznik u njihovom životu.
Dragi roditelji, naučite vašu decu da budu humana, naučite ih da, i ako nas ovo vreme uči drugačije, da je dobro pomoći da je dobro dati. Pružite im obrazovanje ali ono životno pre svega a ovo formalno će se nadograditi na to. Pružite im sebe i svoje vreme, dajte svoj maksimum, jedino tako se možemo nadati da će postati ljudi na koje se možemo ponositi i da ce ovaj svet i naša zemlja postati bolje mesto za život.
