Poslednjih par dana pažnju mi skreće reklama za jednu banku u kojoj jedna preslatka devojčica vuče dedu unaokolo i traži mu da joj kupuje sve što ona poželi. Naravno deda ko deda ne može da kaže NE ali tu je genijalno rešenje u vidu keš kredita po uslovima kojima se i zelenaši krste. Ono što znam baveći se marketingom i lično je to da je ova reklama zapravo vrlo efikasna i na vrlo dobar način udara tamo gde su babe i dede a i roditelji najslabiji.
Siguran sam da svi mi želimo da našoj deci priuštimo što više igračaka ali želim da postavim pitanje da li su u ikakvoj korelaciji broj igračaka i njihova cena sa srećom deteta?
Primera radi Andrejeve dve omiljene igre su igra sa čašama pomoću koje je savladao skoro sve boje sa nešto preko dve godine i igra sa testom koje sami pravimo kući koja podstiče finu motoriku i rasplamsava kreativnost praveći razne oblike i družeći se sa ostatkom porodice jer bukvalno svi poludimo i sedimo za stolom i igramo se satima. Prosto je neverovatno koliko to testo smiruje 🙂
Zatim Andrej obožava sve vrste aktivnosti napolju. Igranje u prirodi, skupljanje šišaraka, branje cveća, gledanje mrava i ostalih sitnih životinja na koje naiđemo. Kao i verovatno većina dečaka obožava da se igra loptama svih veličina, zna da šutira loptu bukvalno dok ne padne s’nogu od umora. Čak mu je i obično šetanje gradom u kolicima zanimljivije od većine igračaka koje imamo po kući.
Kad smo u kući pored ove dve igre koje obožava najviše voli da se igra sa automobilčićima i raznim puzlama, što za pod, što za sto. Zapravo sa 80% svih igračaka koje ima se i ne igra, a pritom nismo od onih koji imaju puno igračaka. Među tih 80% igračaka sa kojima se ne igra su uglavnom one najskuplje.
Ako date detetu mnogo igračaka, njegova sposobnost za imaginacijom i kreativnošću se smanjuje. Koncentracija na jednu igračku traje jako kratko upravo iz razloga što na polici iza njega ima još gomilu drugih, samim tim neće ni otkriti na koje sve načine može da se igra sa jednom igračkom. Dete neće paziti na svoje igračkei neće ih čuvati ako ih ima mnogo, to je jednostavno tako. Nemojte dozvoliti da zapadne u zamku današnjeg materijalističkog potrošačkog društva koje nam govori da ako imamo što više i gomilamo, bićemo srećniji.
Posmatrajući Andreja i sve ovo gore navedeno me dovodi do odgovora na pitanje sa početka, a to je da ne postoji nikakva korelacija između broja igračaka, njihove cene i sreće deteta. Najsrećniji su kad su napolju, jer im je to prirodno okruženje i najviše im pažnju okupiraju jednostavne igre koje im podstiču kreativnost a takve igre po pravilu su jako jednostavne i ne iziskuju da završite u dužničkom ropstvu zbog njih. Potom, najsrećniji su kad su u društvu svojih roditelja ili babe i dede koji mogu da im se posvete na svrsishodan način. Ako ste nervozni zbog toga što ne znate kako ćete da vratite ratu kredita, vrlo verovatno nećete biti u stanju da se posvetite svom detetu i tu nervozu ćete preneti na njega, a sve one skupe igračke će mu i ovako dosaditi za dva tri dana.
Da se razumemo sigurno postoje igračke koje imaju visoku cenu a koje će vašem detetu podsticati razvoj i kreativnost, evo odmah mi na pamet padaju Lego kocke koje su savršena igračka za malo stariju decu ali opet ne bih mogao nikome da savetujem da se zbog toga zaduži jer ni sve Lego kocke ovoga sveta ne mogu nadomestiti kvalitetno vreme provedeno sa roditeljima. Za igru vam je potrebno samo malo mašte, vremena i dobre volje a kredite ako već morate ostavite za neke druge stvari.
