Pre nego što sam postala mama često mi je prolazilo kroz misli da više neću moći da radim bar pola stvari koje sam kao devojka radila. Jedna od aktivnosti, koje jako volim i sada, su putovanja. Mene da pitate, sve svoje novčane resurse bih trošila na putovanja, nikad dosta toga, nikad previše a mojoj duši tako prija i oplemenjuje me na mnogo nivoa.
U prvoj trudnoći sam bila izuzetno aktivna i tada uvidela da mogu sve da radim kao i pre sa blagim modifikacijama. Kada se Andrej rodio moje aktivnosti nisu stale, u to ubrajam i planiranje raznih putovanja. Mnogi su me obeshrabrivali da kada postaneš roditelj da je tvom društvenom životu kraj, da je tvojim hobijima i ljubavima prema nekim stvarima gotovo i da, naravno, neću moći tek tako da putujem jer sada imam dete. E pa nisu bili u pravu.
Ovaj tekst pišem za sve vas koje je možda okolina ubedila, ili vi sami sebe, da kada postanete roditelj da ne možete više letovati ili zimovati, da ne možete obilaziti razne destinacije zato što sada imate dete. Pišem ovaj tekst za sve vas koji čekaju pravi trenutak da bi otišli konačno na to more kada dete/deca malo porastu. Odmah da vam kažem, pravi momenat neće doći nikad ako čekate na njega. Pravi momenat je sada, pravi momenat je uvek, bez obzira koliko godina ima dete.
Da li ste znali da su bebe u stvari najlakši putnici gde god da idete? Njihova hrana je ili kod mame ili je laka za spremanje i prenos. Beba nigde neće pobeći, nije joj problem da zaspi gde god da ste, ne smeta joj ništa dokle god su njeni roditelji tu i dokle god dobija sve što joj treba u toku dana. Bebe su u stvari jedna izuzetno prilagodljiva bića 🙂 Niko ne kaže da to samo po sebi ne zahteva dodatni trud i napor i planiranje ali ako se dobro organizujete put sa bebom može proći odlično.
Andrej je u svojoj prvoj godini život putovao non stop, bio je mali nomad zajedno sa nama, išli smo svuda. Sa svojih 10 meseci je bio u Austriji sa nama na skijanju, ceo dan smo se vozili do tamo, sve je prošlo odlično, podneo je put bolje nego mi odrasli.
Zašto mislim da je pravi trenutak da krenete sa putovanjima kada je dete jako malo? Zato što, kao što sam spomenula, bebe i mala deca su jako prilagodljivi i imate dovoljno vremena da dete naviknete na put, na auto sedište, na zvuk motora, na sve što put nosi sa sobom. Može lako da se desi da ako čekate da dete poraste i tada krenete na duži put da će teže podneti nego manje dete jer nije naviklo da sedi mirno, nije naviklo na skučen prostor u autu ili možda avionu i nemogućnost stalnog ustajanja dok traje put. Što ranije dete naviknete na ovakve stvari ono će lakše podnositi svaki naredni put i lakše će se prilagoditi nastalim situacijama jer će već biti upoznato sa procedurom. Kao što se beba navikava na rutinu spavanja i jela u određeno vreme tako se isto navikava i na put.
David i Lenka su npr. deca koja u startu nisu bila oduševljena vožnjom u autu, smetalo im je auto sedište i znali su na relacijama koje traju svega pola sata da plaču non stop. Da li smo zbog toga odustali kao porodica, od putovanja, od vožnji, od privikavanja? Nismo, nego malo po malo navika se stvorila i oni su sada, zajedno sa Andrejem odlični putnici, David i Lenka su putovali avionom sa svojih godinu dana. To je negde i odgovor svima koji me pitaju kako vi to uspevate, svo troje sedi pozadi mirno bez vaše asistencije i idete svuda. Tako, što smo decu navikli na put i zato što pre svega, mislim da je za njih “zdravo” da stvore taj avanturistički duh i želju za putovanjima, za otkrivnjem novih mesta, običaja, jela i kultura a to se stvara od malih nogu.
Drugi pogled na svet
Jedna od stvari koja se takođe nameće je da putovanja sa decom nikad ne mogu izgledati isto kao i kada smo išli na put sa društvom pre nego što smo postali roditelji. Znamo da više ne možemo izlaziti do kasnih sati i možda dočekati zoru na nekoj plaži i to je jasno, ali put sa decom može dobiti totalno drugačiji oblik, onaj koji možda do tada niste iskusili a može vam se svideti. Izuzetno sam srećna što sada kada idemo na putovanja mogu leći u krevet u npr. 10 uveče jer su klinci umorni od svih aktivnosti u toku dana, ustati odmorna i naspavana i sagledati koliko mi je bilo zabavno jer sam stvarala uspomene sa svojom porodicom i koliko smo svi zajedno uživali u tome. Možda ćete reći, da ali oni tako mali ništa neće zapamtiti. To stoji, možda neće imati trajno zapisanu sliku svakog puta ali osećaje koje dožive tada utiču na stvaranje njihove ličnosti, videće vas, mamu i tatu u drugom svetlu, radeći nešto što se samo radi kada ste na putu, to se sve računa. Mali istraživački mozak, promenom okoline ostaje stimulisan i otvoren za razne nove avanture koje će ga čekati kako odrasta.
Andreju, Davidu i Lenki su sada putovanja sastavni deo, nešto drugo po redu normalno i presrećna sam kada vidim sa koliko oduševljenja čekaju svaki naredni put koliko god on bio mali i trajao možda samo vikend. Iskreno mi je drago što već sada mogu reći da zajedno sa njima mogu bez problema da otkrivam svet i nove destinacije.
Radeći stvari koje volim, a to su putovanja, zajedno sa njima, upućujem poruku i mojoj deci da je sve moguće kada i oni jednog dana postanu roditelji i da se tu avanturistički duh i zabava ne završava. Ako vam se ikada otvori prilika i za najmanji put, upustite se slobodno u to zajedno sa decom, jer sve dok ne probate kako je putovati porodično, ne možete znati da li vam to odgovara ili ne. Nemojte čekati neke bolje trenutke ili godine, jer deca odrastaju brzo i brzo dođe trenutak kada oni zažele da putuju sa nekim drugim a ne sa vama.
Kakva su vaša razmišljanja na ovu temu, da li putujete sa decom i kada ste prvi put krenuli sa putovanjima? Slobodno pišite u komenatrima ispod teksta 🙂
Takođe pogledajte tekstove koji se tiču igranja sa decom na putu i dok putujete ovde i ovde 🙂
