Kada smo mi, sadašnje mame i tate, bili deca igrali smo se nekih igara koje su jako jednostavne a imale za cilj razvijanje motorike, pažnje i ostalih veština. Dosta takvih igara je zaboravljeno sada i želim da se baš iz tog razloga prisetimo jedne i da je napravimo.
Mislim da sam više puta spomenula da je Andrej dete koje ima motoriku u okviru proseka ali ne baš toliko razvijenu mnogo i stalno se trudim sa igrama koje pravimo da to vežbamo i da usvajamo pokrete koji je podstiču. Odlično šutira loptu ali hvatanje lopte, bacanje u pravom smeru, to ide teže. Jedna od igara koja po meni odlično razvija upravo te pokrete je sledeća. Evo šta vam je potrebno, svega par stvari:
- Papirne čaše
- Papirne slamčice
- Konopac
- Drvena ili plastična kuglica
- Makaze
- Lepak
Iskreno, naziv za ovu igru ne znam niti se sećam kako se to zvalo u naše vreme, samo znam da je i odraslima zabavna podjednako kao i deci 🙂
Papirnu čašu je potrebno na njenom kraju izbušiti toliko da se može provući slamčica kroz nju. Slamčica služi kao držač. Zalepite je lepkom da se ne pomeri i ne ispadne. Ja sam korsitila pištolj za vrući lepak jer momentalno lepi ali je i svaki drugi lepak dobar samo malo treba više vremena da prođe da se strdne oko slamčice. Kada to uradite potrebno je da na rubu čaše probušite još jednu rupu tako da konac sa lopticom koju ste vezali na drugom kraju, provučete. Posle svega toga igračka je spremna za igranje. Poenta je da lopticu ubacite u čašu.
Ako su čaše šarene ne morate ukrašavati ali ako kojim slučajem posedujete bele čaše dajte detetu da ih ukrasu kako želi. Flomasteri, stikeri šta god imate od navedenog biće odlično za ukrašavanje. Ako nemate slamčice kao što smo mi koristili. možete staviti i štapić od lsadoleda ili deo drške od plastične kašike ili viljuške.
Igračka, osim što razvija mororiku razvija i pažnju i korodinaciju. Ni nama odraslima nije lako nekada da ubacimo lopticu a kamoli deci. Ova igračka je odlična i za veći skup dečice kao što je na primer rođjendan, gde se može organizovati mini takmičenje u što većem broju ubacivanja. Jako je zarazna i kada jednom ubacite lopticu imate želju da to uradite više puta.
Andrej je dobio odmah posle pravljenje da se igra sa čašom i kuglicom i mnogo se radovao svakom uspešnom pokušaju da ubaci lopticu. Pogotovo što smo suprug i ja tapšali kada je to uradio prvi put pa se pravio važan i pokazivao nam kako on to opet radi.
Ova igra po koja zna koji put pokazuje da je deci stvarno potrebno jako malo da bi se zabavili a takođe da ni sve igre sa kojima smo se mi igrali kao deca nisu loša i da treba decu upoznati i sa njima i tako ih održati i u ovom vremenu.
Odlična stvar! Hvala vam puno 😀
Drago mi je da vam se svidja 🙂