Uvodjenje čvrste hrane u ishranu bebe je velika prekretnica i za bebu i za roditelje. I pored toga sto su sada dostupni mnogi članci vezani za pravilnu ishranu, internet ih je prakticno prepun, i dalje vidim u razgovoru sa mama iz okruzenja da deca ne jedu neku hranu ili imaju problem sa uvođenjem određenih namirnica. Verovatno neću reci ništa novo u ovom tekstu što nije vec negde napisano ali imam potrebu da prikažem kako je to iz mog ugla funkcionisalo ( i dalje funkcionise) jer Andrej jede sve. Ako je meni uspelo, možda svojim savetima pomognem još nekoj mami a to je i više nego dobar povod za pisanje zar ne.
Prva stvar koju sam primetila je da vaša ishrana u trudnoći moze da utiče na to kako će se beba ponašati onog momenta kada krene sa čvrstom hranom, tj. sa hranom koja nije mlečna. Ako ste u trudnoći jeli zdravu i raznovrsnu hranu, to je i više nego dobar temelj da beba radi isto. Dakle ono sto bi važilo kao prvo pravilo je da pravilna ishrana bebe počinje onog trenutka kada se ona razvija još u stomaku. U redu, možda će se dosta vas prepasti sada ako je radilo suprotno, to ne znaci da će beba odbijati da jede daleko od toga, samo kažem da je to jedan mali stepenik ka dobroj osnovi za zdravu ishranu.
Ako beba od samog starta nema neku jasnu satnicu kada jede (pod ovim podrazumevam i dojenje bebe, tada se postavljalju pravila za sve što kasnije dolazi) može se desiti da to utiče na kvalitet hranjenja, pa samim tim i na odbijanje nekih namirnica kasnije. Nećete znati kada je sito, kada je gladno, kada mu je samo nešto drugo interesantno u tom trenutku,nećete znati koji su pravi razlozi za odbijanje.
Uvođenje ukusa ide postepeno, jednu namirnicu ponudite vise dana za redom. Tako pratite ujedno i da li će doći do eventualno alergijske reakcije i u isto vreme dajete vašoj bebi dovoljno vremena da se upozna sa ukusom odredjene namirnice.
Svaka beba ima svoju količinu koju jede, neke bebe jedu manje neke više, to bi vi kao roditelj trebalo da znate koje su to količine koje su vašoj bebi potrebne. Na osnovu toga nudite i hranu, ne terajte bebu da pojede celu porciju ako to ne želi, niko nije ostao svesno gladan, pa nece ni vaša beba. Takođe, nikad nisam pratila one silne liste gramaža sa obrok, radila sam sa Andrejem po osećaju i nikad nisam imala problem, vi najbolje poznajete vašu bebu i nije potebno da vam iko određuje po brojkama koliko grama treba da ima jedan obrok. Pa ni mi odrasli ne jedemo isto, zašto bi se to očekivalo od beba.
Kada ste postavili neke stvari na svoje mesto, glavno pitanje je šta raditi kada beba u samom startu odbija da pojede neku namirnicu koja ima specifican ukus kao sto je karfiol, brokoli, čak i neko voce (kod nas je bio problem u početku sa kajsijom i breskvom). Za početak moze se desiti da se bebi ne svidja tekstura jela koju proba, možda je suvise tečno, možda suviše čvrsto, a možda i ne izgleda na oko lepo, zato uvek pokušajte sa više varijanti spremanja.
Ne žurite, ako je odbilo prvi zalogaj nemojte odmah odustati. Sačekajte pa kroz minut opet ponudite, pa opet, i tako nekoliko puta. Nećete verovati koliko u samom procesu prihvatanja namirnica znači to malo sto beba lizne sa kašike. Naravno, nemojte da ovo traje duže od 20-ak minuta, onda se postize drugi efekat, a to je da učite vaše dete da jednog dana mrljavi za stolom. Kao što sam vec spomenula, Andrej nije hteo u početku da jede breskvu i kajsiju. Uporno sam mu svaki put nudila po kašičicu, na kraju je prihvatio. Sa dinjom i paradajzom ista prica a sada smo došli do toga (sa njegove dve godine) da pojede za užinu ili salatu tanjir naseckanog paradajza. Zamislite da sam tada odustala sta bi bilo.
Kada je vreme obroka, ne dozvolite da se bilo sta drugo desava u tom trenutku. Ugasite televizor, sklonite igracke, sve sto mislite da ce odvuci paznju vase bebe sa jela. Mi smo radili tako da je Andrej uvek okrenut direktno prema meni i prema nekom zidu a ne prema ostatku prostorije.
Kako beba raste i počinje kasnije da se upoznaje sa drugim namirnicama i mešanjem istih u jednom obroku, tako će postajati sve zainteresovanije za to što jede. Dozvolite bebi da pipne hranu, dozvolite im i da se isprljaju, nemojte od hranjenja stvoriti moranje i nešto što je eto tu samo da se otalja, “naterajte” bebu da zavoli hranu i da zavoli osećaj eksperimentisanja sa istom.
Kada pokušate sve i potrudite se, kada radite po svom osećaju, “slušate” vašu bebu i njen ritam i radite smireno i sa puno ljubavi, neće vam se desiti da jednog dana budete jedan od onih roditelja koji izjavljuju da njihovo dete jede samo prženo meso i krompir jer eto nikako ne voli zeleniš. Dokle god nudite vašem detetu raznovrsnost u namirnicama i zdravu hranu i ne zamenjujete je sa bilo čime ( po principu samo neka je nesto pojelo, pa bilo to i obicna glupost), ne morate da brinete.
